Presuda o obuhvatu optužbe kod krivičnog dela sa više radnji

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog „bitne povrede odredaba krivičnog postupa i povrede krivičnog zakonika“, pri čemu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već u obrazloženju zahteva navodi da je sud iz izreke presude izostavio ispravu označenu datumom 22.11.2018. godine, u odnosu na koju je optužnim predlogom okrivljenom stavljeno na teret da ju je nabavio i upotrebio, a da pri tome nije doneo oslobađajuću presudu u odnosu na navedenu ispravu. Ovakvim navodima branioca okrivljenog se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP odnosno da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, okrivljenom je optužnim predlogom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ sa dve radnje izvršenja koje se odnose na uverenje od 22.11.2018. godine i uverenje od 25.12.2018. godine, ali je našao da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo u odnosu na uverenje od 22.11.2018. godine i oglasio ga krivim samo za radnje vezane za uverenje od 25.12.2018. godine, a radnje vezane za uverenje od 22.11.2018. godine izostavio iz izreke presude, za šta je dao razloge u obrazloženju presude.

U situaciji kada se radi o krivičnom delu koje se sastoji iz više radnji, kao što je ovde slučaj, ukoliko sud oceni da nije dokazano izvršenje neke od radnji u sastavu krivičnog dela, okrivljenog će oglasiti krivim samo za radnje za koje smatra da su dokazane, a za radnje koje nisu dokazane neće donositi oslobađajuću presudu, kako to tvrdi branilac okrivljenog, niti će te radnje navoditi u izreci presude, već će u obrazloženju navesti razloge zbog kojih smatra da navedene radnje nisu dokazane, što je sud u konkretnom slučaju i učinio.

S toga su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je pravnosnažnim presudama povređena odredba člana 243. ZKP iz razloga što okrivljenom nije na zakonom propisan način dostavljena presuda jer je tražio da mu se pismena dostavljaju elektronskim putem, što sud nije učinio, već je prvostepenu presudu dostavio preko oglasne table, kao i odredbe člana 68. i 413. stav 4. ZKP obzirom da prvostepeni, a ni drugostepeni sud, nisu omogućili okrivljenom da se na glavnom pretresu održanom dana 16.06.2025. godine izjasni da li prihvata završnu reč branioca, da je ispravi ili dopuni odnosno da je lično iznese, već je glavni pretres zaključio u opravdanom odsustvu okrivljenog.

Pored navedenog zahtevom se ukazuje i da sud nije dao razloge zašto je okrivljeni godinu dana pre pokretanja bilo kakvog sudskog postupka protiv njega sačinio uverenje koji bi dostavio u dokaznom postupku koji je pokrenut po tužbi njegovog oca, na koji način se suštinski ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva navodi da sud u svojoj odluci nije cenio dokazima potkrepljenu činjenicu da se radi o neoverenoj fotokopiji isprave za koju je okrivljeni optužen da je falsifikovao u periodu od novembra 2018.godine do 23.09.2019.godine, a upotrebio u predmetu P2-120/20 Osnovnog suda u Aranđelovcu dana 23.09.2019. godine. Naime, niti okrivljeni, niti svedok BB nisu vršili skeniranje ove isprave, niti bilo kog njenog dela, originalan primerak je dostavljen VV, ocu okrivljenog, a okrivljeni je zadržao fotokopije iste isprave, koje je sačinio u crno-belom otisku i otisku u boji, a eventualna odgovornost studentske službe za ispravno unošenje podataka u uverenje nije bila predmet dokazivanja u postupku. Po nalaženju branioca, sudovi nisu na pravilan način ocenili nalaze i mišljenja veštaka NCFK Beograd, Dunje Mekterović, a takođe je izostala pravilna ocena iskaza svedoka GG, rukovodioca studentske službe VIŠER, koji se, po tumačenju branioca, izjašnjavao o drugom uverenju, a ne o onom koje je bilo predmet postupka. Branilac ističe i da nije jasno kako su sudovi definisali umišljaj okrivljenog, kao i da, po njenom mišljenju, neoverene fotokopije dokumenta nisu podobne za pravni saobraćaj.

Izneti navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koja je data u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

Kako, povrede odredbe člana 68, 243. i 413. stav 4. ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog okrivljenog AA - advokata Branke Lekić Vrzić, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković