Presuda u predmetu uvrede kojom se definišu namera omalovažavanja i identitet optužbe

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Ćalovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br.89/24 od 28.08.2025. godine i Višeg suda u Čačku Kž1.br.136/25 od 03.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Ćalovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br.89/24 od 28.08.2025. godine i Višeg suda u Čačku Kž1.br.136/25 od 03.11.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br.89/24 od 28.08.2025. godine u stavu I izreke okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 (četrdesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da plati privatnom tužiocu BB na ime troškova krivičnog postupka iznos od 195.000,00 dinara, te da plati sudu na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom u stavu II izreke okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ. U stavu III izreke presude okrivljeni BB je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. U stavu IV izreke presude privatni tužilac - okrivljeni BB je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka isplati sudu iznos od 14.417,27 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1.br.136/25 od 03.11.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Ivana Ćalovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br.89/24 od 28.08.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Ćalović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine u celosti presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K.br.89/24 od 28.08.2025. godine i Višeg suda u Čačku Kž1.br.136/25 od 03.11.2025. godine i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred izmenjenim većem ili da preinači u celini navedene presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava ili državnog organa koji je inicirao i vodio krivični postupak, kao i da shodno članu 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća ukoliko smatra da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da kako izreka pravnosnažne prvostepene presude ne sadrži sve zakonom propisane bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, obzirom da sadrži samo objektivni uslov inkriminacije iz člana 170. stav 1. KZ, a ne sadrži bitan subjektivni element predmetnog krivičnog dela, budući da uvredljiva reč od strane okrivljenog nije upućena privatnom tužiocu sa namerom omalovažavanja, a koja namera omalovažavanja iako nije eksplicitno sadržana u biću krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ po braniocu ulazi u njegov pojam i kao takva mora biti obuhvaćena izrekom presude, to stoga radnje okrivljenog bliže opisane u izreci pravnosnažne prvostepene presude ne predstavljaju krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Nadalje, branilac ističe i da se ni u inicijalno podnetoj, a ni u izmenjenoj privatnoj krivičnoj tužbi privatnog tužioca ne navodi da je okrivljeni AA upućivanjem privatnom tužiocu BB pogrdnih reči na taj način povredio čast i ugled privatnog tužioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u stavu I izreke pravnosnažne prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „dana 17.08.2024. godine, u 14,20 časova u Gornjem Milanovcu, u ulici ..., ispred kućnog broja .., privatnog tužioca BB nazvao pogrdnim imenom „Ti si pi.ka“, pri čemu je postupao u uračunljivom stanju, svestan svog dela čije je izvršenje hteo i svestan zabranjenosti dela“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim krivičnopravnim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Naime, suprotno stavu branioca okrivljenog, za radnju krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ nije neophodno da sadrži nameru okrivljenog da omalovaži oštećenog i stoga ne mora biti obuhvaćena izrekom presude, osim u slučajevima iz stava 4. člana 170. u vezi stava 1. do 3. KZ kada, iako nije izričito sadržana u biću krivičnog dela uvreda iz stava 1. člana 170. KZ, po nalaženju Vrhovnog suda, ulazi u njen pojam i mora biti obuhvaćena izrekom presude. Međutim, kako iz činjeničnog opisa radnje okrivljenog AA, utvrđenog u stavu I izreke pravnosnažne prvostepene presude, ne proizilazi da je okrivljeni uvredljivu izjavu dao u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, dakle kako se u konkretnom slučaju ne radi o situaciji iz stava 4. člana 170. u vezi stava 1. KZ, to stoga namera omalovažavanja ne mora ni biti navedena u činjeničnom opisu krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Stoga se, po nalaženju Vrhovnog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračio optužbu na štetu okrivljenog, obzirom da je izmenjenom privatnom tužbom privatnog tužioca BB od 25.08.2025. godine okrivljenom stavljeno na teret da je privatnog tužioca nazvao pogrdnim imenima „Ti si p..., ništak propalica“, a pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je privatnog tužioca BB nazvao pogrdnim imenom „Ti si pi.ka“, a što nije sadržano u izmenjenoj privatnoj tužbi privatnog tužioca.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, navedenom izmenom u pobijanoj pravnosnažnoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela iz privatne krivične tužbe privatniog tužioca BB podnete sudu preko punomoćnika – advokata Maje Đorđević Petrović dana 01.10.2024. godine, a koja je izmenjena na glavnom pretresu održanom dana 25.08.2025. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na krivično delo za koje je on optužen - krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a prvostepeni sud je navedenom izmenom, kojom je u izreci pravnosnažne prvostepene presude iz činjeničnog opisa krivičnog dela izostavio činjenicu koja nije utvrđena i to da je okrivljeni kritičnom prilikom privatnom tužiocu kao uvredljivu i pogrdnu reč uputio reč „ništak propalica“, po nalaženju Vrhovnog suda, zapravo samo uskladio i precizirao činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu održanom pred tim sudom, krećući se pri tome u okviru optužbe privatnog tužioca. Sledstveno iznetom, a suprotno navodima branioca okrivljenog, navedenom izmenom nije prekoračena optužba privatnog tužioca i navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog AA, budući da sud u pogledu radnje izvršenja krivičnog dela nije dodavao nove činjenice, jer okrivljeni nije prema izreci pravnosnažne presude izvršio druge ili teže radnje od onih za koje je optužen, već je sud navedenom izmenom ovog okrivljenog oglasio krivim zbog manje kriminalne aktivnosti i time manje izražene kriminalne volje, odnosno umanjio je „kriminalnu količinu“ krivičnog dela od one koja mu je stavljena na teret privatnom krivičnom tužbom privatnog tužoica. Pored toga, po oceni ovoga suda, ne može se govoriti ni o prekoračenju optužbe na štetu okrivljenog u delu vezano za uvredljivu reč „Ti si pi.ka“, budući da iz spisa predmeta proizilazi da je u inicijalno podnetoj privatnoj krivičnoj tužbi privatnog tužioca od 01.10.2024. godine jasno navedeno da je okrivljeni AA privatnog tužioca BB nazvao pogrdnim imenom „Ti si pi.ka“, pri čemu je prilikom sačinjavanja zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 25.08.2025. godine i to u onom delu koji sadrži navode vezane za preciziranje privatne tužbe privatnog tužioca došlo do očigledne tehničke greške u pisanju napred navedene uvredljive reči.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, isticanjem da pobijanom pravnosnažnom presudom nije u potpunosti rešen predmet optužbe, iz razloga jer je izmenjenom privatnom tužbom privatnog tužioca okrivljenom AA stavljeno na teret da je pretio privatnom tužiocu i da je sa obe ruke pljeskao privatnom tužiocu ispred lica i udario ga rukom u desnu podlakticu sa prednje strane, a o kojim činjenicama su nižestepeni sudovi propustili da odluče u pobijanim presudama.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, obzirom da je u konkretnom slučaju pobijanom pravnosnažnom presudom u potpunosti rešen predmet optužbe. Ovo sa razloga jer izostavljanjem činjeničnih navoda i to da je okrivljeni počeo da preti privatnom tužiocu i da je sa obe ruke pljeskao privatnom tužiocu ispred lica (koji kao činjenični opis postoji i u inicijalno podnetoj privatnoj krivičnoj tužbi od 01.10.2024. godine i izmenjenoj privatnoj tužbi od 25.08.2025. godine) iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u osuđujućem delu u stavu I izreke prvostepene presude, prvostepeni sud, po nalaženju Vrhovnog suda, nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Naime, do izostavljanja navedenih činjeničnih navoda iz izreke prvostepene presude je došlo iz razloga jer u konkretnom slučaju prvostepeni sud tokom krivičnog postupka nije utvrdio ove činjenice, pa je shodno tome morao da ove činjenice izostavi iz osuđujućeg dela izreke presude. Vezano za činjenicu da je okrivljeni AA udario rukom privatnog tužioca u desnu podlakticu sa prednje strane, ti činjenični navodi su navedeni u stavu II izreke pravnosnažne prvostepene presude u delu gde je okrivljeni AA oslobođen od optužbe za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, a koje krivično delo mu je, pored krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, takođe stavljeno na teret privatnom krivičnom tužbom privatnog tužioca i to u okviru jedinstvenog činjeničnog opisa za oba krivična dela.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, odnosno ne navodi koju to zakonsku odredbu je sud povredio odlukom o troškovima krivičnog postupka, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Ćalovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković