Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog osporavanja utvrđenog činjeničnog stanja

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Mandić, zbog „povrede zakona“, sa predlogom da Vrhovni sud, usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi „povredu zakona“, pri čemu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već u obrazloženju zahteva najpre navodi da dokazi izvedeni u toku postupka ne pružaju pouzdan osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret. Naime, psihijatrijsko veštačenje nije obavljeno u skladu sa pravilima medicinske struke. Branilac navodi da činjenica da neko u krvi ima 0,43 promila alkohola u krvi, što predstavlja po zakonu umerenu alkoholisanost, i neutvrđenu količinu supstance koja bi mogla biti psihaktivna supstanca, to lice se čak ni po zakonu ne smatra nesposobnim za bezbedno upravljanje vozilom, tako da je zaključak veštaka psihijatra sasvim pogrešan. Takođe, nalaz i mišljenje veštaka psihijatra i stručnog savetnika odbrane se potpuno razlikuju, tako da konstatacija suda da su njihova mišljenja saglasna, nije tačna. Prema mišljenju branioca propust okrivljenog nije vezan za njegovu sposobnost da bezbedno upravlja vozilom, jer je izvesno da bi isto postupio i da nije imao alkolol u krvi i da nije koristio preparat koji sadrži psihoaktivne supstance, jer je obzirom na sve što je utvrđeno smatrao da ima prednost u ovoj saobraćajnoj situaciji, a njegove psihofizičke sposobnosti sa tim nemaju veze.

Iznetim navodima branioca okrivljenog suštinski se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Mandića, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković