Presuda Vrhovnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti u predmetu nasilja u porodici

Odlučujući o žalbi Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 63/24 od 17.04.2024. godine žalbu usvojio i pobijanu presudu preinačio tako što je okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. KZ RS i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine u koju mu se na osnovu člana 63. stav 1. KZ RS uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.01.2018. do 19.01.2018. godine. Presudom je odlučeno o troškovima krivičnog postupka a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 5/24 od 03.09.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA izjavljena od strane branioca, a presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 63/24 od 17.04.2024. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 63/24 od 17.04.2024. godine i Kž3 5/24 od 03.09.2024. godine zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Vićentije Darijević, zbog toga što je pobijanim presudama povređen zakon i to odredba člana 485. stav 4. u vezi sa odredbom člana 493. stav 1. tačka 1) ZKP i odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine u celini presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 5/24 od 03.09.2024. godine i Kž1 63/24 od 17.04.2024. godine i preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 5/24 od 03.09.2024. godine tako što će usvojiti žalbu branioca izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 63/24 od 17.04.2024. godine, te okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vićentija Darijevića Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vićentija Darijevića je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je presudama Apelacionog suda u Novom Sadu učinjena „bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 485. stav 4. u vezi sa odredbom člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog“, jer se iz izreke prvostepene presude i to samog činjeničnog opisa dela koje se okrivljenom stavlja na teret, uočava da isti ne sadrži sve bitne elemente bića krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi sa stavom 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Prema navodima zahteva ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice predstavlja posledicu, a ne radnju krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi sa stavom 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, zbog čega za postojanje ovog krivičnog dela nije dovoljna jedna radnja već je potrebno da ugrožavanje spokojstva člana porodice traje određeno vreme. Zahtevom branilac ističe da sud presudom ne utvrđuje, niti obrazlaže intenzitet i trajnost posledica u vidu ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice. Shodno navedenom, branilac okrivljenog navodi zahtevom da uvidom u obrazloženje pobijane presude i detaljnom analizom dokaza nije na pouzdan način utvrđeno postojanje objektivnog elementa bića krivičnog dela, odnosno da je okrivljeni preduzeo inkriminisanu radnju koja mu se stavlja na teret.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 194. stav 1. KZ propisano je da krivično delo nasilje u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Stavom 2. istog člana propisano je da ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, dok je stavom 3. predviđeno da ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina.

Prema činjeničnom opisu krivičnog dela datom u izreci drugostepene presude okrivljeni AA je u vreme označeno u izreci presude i na mestu bliže označenom izrekom presude, u stanju u kojem je bio smanjeno sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, ali ne do bitnog stepena, u stanju alkoholisanosti i snažne afektivne reakcije „ .... primenom nasilja ugrožavao spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, svog sina mldb. oštećenog BB iz ... kojom prilikom je koristio sredstvo podobno da telo teško povredi i zdravlje teško naruši, tako što je nakon kraće verbalne rasprave zadao oštećenom više udaraca rukama u predelu glave, a potom uzeo metalni držač sa plastičnom drškom od valjka za krečenje i zadao oštećenom više udaraca u predelu glave i leđa, kojom prilikom je oštećenom naneo laku telesnu povredu u vidu površinske povrede poglavine sa krvnim podlivom čeono – temene regije glave sa leve strane, pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje, bio svestan da je njegovo delo zabranjeno ...“ čime je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stav 1. KZ.

Po oceni ovoga suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pobijanom pravnosnažnom presudom. Kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ radi se o tzv. „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. KZ – primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo ili drsko ili bezobzirno ponašanje, čime učinilac ugrožava (trajno) telesni integritet ili/i duševno stanje oštećenog.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela koja je, dakle, definisana posledicom, određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ, smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Shodno tome okrivljeni je, suprotno navodima zahteva, na način opisan u izreci prvostepene presude, opisanim radnjama izvršenim u jednom događaju dana 06.01.2018. godine (.... „primenom nasilja ugrožavao spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice,“ .... „kojom prilikom je koristio sredstvo podobno da telo teško povredi i zdravlje teško naruši,“ ..... „zadao oštećenom više udaraca rukama u predelu glave, a potom uzeo metalni držač sa plastičnom drškom od valjka za krečenje i zadao oštećenom više udaraca u predelu glave i leđa,“ ....) – čime je ugrozio spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, svog sina, te time ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Shodno navedenom, navodi zahteva da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije delo, ocenjeni su kao neosnovani.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je u donošenju presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 5/24 od 03.09.2024. godine učestvovalo dvoje sudija koji su se morali izuzeti, jer je kao predsednik veća postupala sudija Đurđina Bjelobaba, a kao član sudskog veća sudije Zoran Paripović i Borivoje Pap koje su učestvovale i u donošenju odluke Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 867/22 od 13.12.2022. godine, kada su u veću sastavljenom od sudije Đurđine Bjelobaba kao predsednika veća i Zorana Paripovića kao člana veća ove iste sudije odlučivale o ranijoj žalbi branilaca okrivljenog na prvostepenu presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu Kn 312/18 od 07.09.2022. godine. Branilac okrivljenog navodi zahtevom da je u donošenju drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 867/22 od 13.12.2022. godine i u donošenju trećestepene presude Kž3 5/24 od 03.09.2024. godine učestvovalo isto sudsko veće i da je samim tim već i u ranijem drugostepenom rešenju izražen visok stepen određenosti u pogledu krivice okrivljenog.

O povredi zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljenog formalno poziva u zahtevu, može se govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije, odnosno javnog tužioca, koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, iako kao razlog podnošenja istog označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) – 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće sudije u određenom predmetu, već ističe postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane mogu da izazovu sumnju u nepristrasnost člana žalbenog veća, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja ukazivanje na povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP.

Međutim, kako povreda odredbe člana 37. stav 2. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu obrazloženja zahteva branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodeći da uvidom u izvedene dokaze ostaje nejasno na osnovu čega je prvostepeni sud utvrdio da je u konkretnom slučaju ostvarena radnja izvršenja i da je predmetna posledica u vidu lake telesne povrede zadata sredstvom podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši. Kako navedena povreda zakona nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković