Kršenje mera zaštite od nasilja u porodici i zakonitost fotodokumentacije

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodeći da je sud prekoračio optužbu jer je u izreci presude naveo da je okrivljeni pozivao oštećenu u vremenskom periodu između 10,02 i 10,20 časova, dok je u optužnom predlogu naveden vremenski period između 10,00 i 10,15 časova.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog imajući u vidu da time što je promenio vremenski period kada je okrivljeni pozvao oštećenu sa perioda između 10,00 i 10,15 časova na period između 10,02 i 10,20 časova samo upodobio činjenični opis dela iz optužnog akta javnog tužioca činjeničnom stanju utvrđenom u toku postupka, na šta je ovlašćen, pri čemu je ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe se i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da fotokopirana dokumentacija Direkcije policije, Policijske uprave Novi Sad, Odsek za operativnu kriminalističku tehniku i PDP, broj KT upisnika 2-2023 i izveštaj Odeljenja kriminalističke policije za operativnu forenziku broj KT 447-72/23 od 09.01.2023. godine, predstavljaju dokaze koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku odnosno predstavljaju nezakonite dokaze. Naime, fotokopija dokumentacije koju je dostavilo OJT Sombor uz optužni predlog, izveštaj KT 447-72/23 od 09.01.2023. godine i fotokopija dokumentacije KT upisnika 2-2023 od 09.01.2023. godine koja sadrži šest fotografija, nisu potpisani od strane krim.tehničara BB, dok je dokumentacija pod brojem upisnika KT 72-2023 od 09.01.2023. godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta broj KT 47-72/23 od 09.01.2023. godine koja je dostavljena tek nakon održanih pretresa i saslušanja BB, u originalu od strane MUP RS PU Novi Sad uz dopis koji je zaprimljen 20.12.2023. godine potpisana od strane obrađivača krim.tehničara i ta fotodokumentacija sadrži četiri fotografije. Dakle, između dve dokumentacije koje su dostavljene sudu postoji razlika i ne zna se kada je dostavljena sudu i na koji način je pribavljena. Pored navedenog, u okviru iste povrede zakona, branilac okrivljenog kao nezakonit dokaz ističe i iskaz oštećene VV dat pred OJT Novi Sad dana 12.05.2023. godine, iz razloga što je nije saslušao javni tužilac, pri čemu okrivljenom nije omogućeno da prisustvuje njenom saslušanju, kao i njen iskaz dat na glavnom pretresu održanom dana 24.11.2023. godine jer nije bio prisutan javni tužilac.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je MUP RS, DP, PU Novi Sad dostavila uz krivičnu prijavu dokumentaciju KT 2-2023 od 09.01.2023. godine koja ima tri strane, šest fotografija i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta KT 447-72/2023 od 09.01.2023.godine, koji nije potpisan od strane krim.tehničara BB. Na traženje suda, dana 11.02.2023. godine, dostavljena je dokumentacija MUP RS, DP, PU Novi Sad broj KT upisnika 72-2023 od 09.01.2023. godine kojoj nedostaju dve fotografije, a izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta KT 447-72/2023 od 09.01.2023. godine potpisan od strane krim.tehničara BB. MUP RS, DP, PU Novi Sad, dana 20.06.2024. godine, dostavio je sudu dokumentaciju KT upisnika 72-2023 od 09.01.2023. godine koja sadrži tri strane, šest fotografija i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta KT 447-72/2023 od 09.01.2023. godine potpisan od strane krim.tehničara BB. Sud je saslušao svedoka BB koji je objasnio greške koje je učinio u smislu da nije potpisao prvi fotoelaborat poslat tužilaštvu, da kod drugog elaborata koji je poslao sudu nedostaju fotografije, kao i grešku u kucanju KT broja.

Imajući u vidi da su svi nedostaci po pitanju fotodokumentacije i službene beleške otklonjeni i dostavljena je potpuna dokumentacija 20.06.2024. godine, koja je cenjena od strane suda prilikom donošenja pravnosnažne presude, to su suprotni navodi branioca okrivljenog, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, članom 48. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da javni tužilac preduzima radnje u postupku neposredno ili preko svog zamenika, a u postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina i preko tužilačkog saradnika, odnosno u postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina i preko višeg tužilačkog saradnika.

Članom 300. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu okrivljenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka i veštaka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je oštećena saslušana na zapisniku sastavljenim pred OJT u Novom Sadu KTR 1137/23 od 12.05.2023. godine, koje saslušanje je obavila viši tužilački saradnik u prisustvu branioca okrivljenog. Na glavnom pretresu održanom dana 24.11.2023. godine pred Osnovnim sudom u Somboru saslušana je oštećena u prisustvu tužilačkog saradnika, okrivljenog i njegovog branioca.

Krivični postupak je protiv okrivljenog vođen zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna, u kojoj situaciji je javni tužilac ovlašćen da radnje preduzima preko tužilačkog saradnika, što je ovde slučaj, a saslušanju oštećene pred OJT u Novom Sadu je prisustvovao i branilac okrivljenog, pri čemu ne postoji obaveza javnog tužioca da obezbedi prisustvo okrivljenog i njegovog branioca saslušanju svedoka, već da im uputi poziv, što je u konkretnom učinjeno, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Takođe se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da je sud u izreku presude propustio da unese krivicu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, u izreci presude ja navedeno da je okrivljeni „...sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, prekršio meru zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio...i to zabrana da na bilo koji način uznemirava tužilju VV...na način da je uznemiravao VV, tako što je dana 09.01.2023. godine sa jednog od telefona u KPZ Sombor.., u vremenskom periodu...pozvao VV...na njen mobilni telefon...da bi okrivljeni nakon toga ponovo nastavio da je poziva na isti telefonski broj... a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“

Po nalaženju ovoga suda u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvnosnažne presude označene su sve činjenice i okolnosti koje se tiču subjektivnih obeležja krivičnog dela koja se odnose na krivicu okrivljenog odnosno da je bio uračunljiv, da je postupao sa umišljajem i da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, kao i radnje izvršenja koja se ogleda u kršenju mere zaštite od nasilja u porodici koja je određena od strane suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama i to na koji način je okrivljeni uznemiravao oštećenu, kada je samo dva puta pozvao njen mobilni telefon, kao što ističe da je nejsan zaključak suda da je greška fotoelaborata koja je poslata tužilaštvu odnosno sudu vezana za KT broj, na koji način se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu se navodi i da je sud ignorisao iskaz okrivljenog na glavnom pretresu kada je rekao da nije imao nikavu nameru da uznemirava suprutu, te da se izvinio za svaku neprijatnost koju je priredio oštećenoj i obećao da je više neće kontaktirati, te da nije izveden ni jedan dokaz iz koga bi se sa nesumnjivom sigurnošću moglo zaključiti da je okrivljeni bio upoznat sa odlukom parničnog suda odnosno da je navedenu odluku primio i bio upoznat sa njenom sadržinom. Takođe, branilac napominje i da je sud prihvatio iskaz svedoka BB, iako je isti svedok u tri navrata slao fotodokumentaciju tužilaštvu i sudu, a iskaz mu je suprotan dokumentaciji koja se nalazi u spisima predmeta. Takođe je prema stavu branioca nejasno kako je sud utvrdio da sadržaj mobilnog telefona oštećene nije sporan, jer se na fotografijama ne vidi pretplatički broj mobilnog telefona koji je oštećena odnela u PU Novi Sad. Podetim zahtevom se ističe i da sud nije utvrdio da bi dalje vršenje radnji od strane okrivljenog bilo opasno po oštećenu odnosno da postoji verovatnoća da će kontakt sa oštećenom zloupotrebiti radi ponovnog vršenja krivičnog dela, što je uslov za izricanje mere bezbedosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom propisano odredbom člana 89a KZ.

Na ovaj način branilac okrivljenog suštitnski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane suda dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koja je data u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

U zahtevu se navodi i da je izreka presude nerazumljiva, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i da je sud odbio predlog odbrane da se ponovo sasluša svedok BB, na koji način se ističe povreda odredbe člana 395. ZKP. Branilac navodi i da sud prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije nije uzeo u obzir sve okolnosti propisane odredbom člana 54. KZ, na koji način se ukazuje i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a takođe se ističe i povreda člana 230. ZKP navodima da okrivljeni nije uredno pozvan na pretres koji je održan pred drugostepenim sudom.

Kako pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, te povreda odredaba člana 230, 395. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je povređen član 3, 32. i 34. Ustava Republike Srbije, čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stanislava Životić, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev, u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković