Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog navodno nezakonitih dokaza u krivičnom postupku

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1012/18 od 31.10.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Šapcu 2K-9/17 od 06.07.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Slavica Glišić Polić, zbog povreda zakona iz člana 16, člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i 2) i člana 451. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini pravnosnažne presude Višeg suda u Šapcu 2K-9/17 od 06.07.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1012/18 od 31.10.2018. godine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači navedene presude u oslobađajuće, te da shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. stav 1. ZKP, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 4. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazu okrivljenog datom na zapisniku sastavljenom pred istražnim sudijom Ki.106/12 od 24.09.2012. godine i na nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke Živote Jovanovića, a koji dokazi su nezakoniti po načinu na koji su pribavljeni. Kao razlog nezakonitosti iskaza okrivljenog datog u postupku istrage, branilac okrivljenog navodi da se iz navedenog zapisnika i načina stilizacije izjave okrivljenog vidi da je njegova izjava samooptužujuća, te data u prisustvu advokata kojeg nije odabrao okrivljeni, već po nagovoru postupajućeg istražnog sudije, kao i da je između okrivljenog i branioca obavljen poverljiv razgovor samo u trajanju od 3 minuta. Pored toga, kao razlog nezakonitosti nalaza i mišljenja sudskog veštaka Živote Jovanovića branilac okrivljenog navodi da sudski veštak uz svoj osnovni nalaz i sve njegove dopune nije dostavio, odnosno priložio u spise predmeta otkupne listove i dokumentaciju na osnovu kojih tvrdi da je izvršio veštačenje i dao svoj nalaz i mišljenje, pri čemu je dopunu veštačenja izvršio samostalno bez ikakvog obaveštavanja i omogućavanja prisustva okrivljenog i njegovog branioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u drugom stepenu, između ostalog, postupao po žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Slavice Glišić Polić izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Šapcu 2K-9/17 od 06.07.2018. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni sud je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 drugostepene presude Kž1 1012/18 od 31.10.2018. godine izneo jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 28. KZ, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza vezano za zaključak suda da je okrivljeni imao svojstvo odgovornog lica i da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje i na povredu odredbe člana 16. ZKP isticanjem da sud nije nepristrasno ocenio izvedene dokaze i na osnovu njih sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenog, već je potpuno zanemario izvedene dokaze koji idu u korist okrivljenog. Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 451. ZKP, isticanjem da drugostepeni sud nije ispitao prvostepenu presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi. Takođe se u zahtevu navodi i da drugostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge vezano za to da je okrivljeni imao svojstvo odgovornog lica, odnosno da je faktiči obavljao poslove odgovornog lica, kao i da drugostepeni sud nije dao ocenu svih žalbenih navoda odbrane, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog povreda odredaba člana 16. i člana 451. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je odbačen i u delu u kome je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda podnet zbog povrede zakona koja nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Naime, branilac okrivljenog ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP (pogrešno označava član 439. stav 2. KZ) u vezi člana 1. KZ u zahtevu ističe da okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim i osuđen za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer Krivičnim zakonikom koji je važio u vreme izvršenja radnji koje su stavljene na teret okrivljenom (period od februara meseca do kraja jula 2011. godine) nije bilo određeno ovo krivično delo, već je isto u krivičnopravni sistem Republike Srbije kao potpuno novo uvedeno Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu dana 15.04.2013. godine.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 486. stav 2. ZKP propisano da o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.) Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, te imajući pri tome u vidu da se o pravnom pitanju da li krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 121/12 od 24.12.2012. godine) predstavlja novo krivično delo ili ne, odnosno o postojanju pravnog kontinuiteta između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ pre navedenih izmena zakona i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojim ranijim presudama Kzz 467/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz 384/2014 od 08.05.2014. godine, Kzz 460/2014 od 21.05.2014. godine, Kzz 795/15 od 24.09.2015. godine i Kzz 551/15 od 02.07.2015. godine (koje presude su dostupne licima koja za to imaju pravni interes), nalazeći da se ne radi o novom krivičnom delu, već da između gore navedenih krivičnih dela postoji pravni kontinuitet, te odbijajući kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih donošenjem meritorne odluke o pitanju od značaja za pravilnu primenu prava, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izneta povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 1. KZ, na koju se ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, te nije potrebno ponovno odlučivanje o istom pravnom pitanju.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Slavice Glišić Polić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 4) ZKP u vezi članova 485. stav 4. i 486. stav 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić