Presuda Vrhovnog kasacionog suda o postojanju krivičnog dela ometanje službenog lica

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Vanja Jovanović Čupić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese oslobađajuću presudu ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odloži odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude i da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP, branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je za postojanje krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pored radnje izvršenja krivičnog dela koja se u konkretnom slučaju sastoji u odbijanju predaje lične karte i upućivanju pretnji policijskim službenicima koji su po prijavi za narušavanje javnog reda i mira došli kod okrivljenog, neophodno i nastupanje posledice te radnje, koja se ogleda u tome da je došlo do ometanja službenih lica u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira. Međutim, prema stavu branioca, pretnje koje je okrivljeni uputio službenim licima, same po sebi, ne predstavljaju predmetno krivično delo, jer iste nisu dovele do ometanja službenih lica u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira, a posebno kada se ima u vidu da okrivljeni kritičnom prilikom službenim licima nije pružao nikakav fizički otpor, tako da su ga oni bez ikakvih poteškoća izveli iz kuće. Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da je neprihvatljiv stav drugostepenog suda da upućene pretnje predstavljaju pasivan otpor okrivljenog policijskim službenicima.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane.

Naime, krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru postoji, kada se uvredi, zlostavi, preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa ovlašćeno službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA nije postupio u skladu sa naredbama ovlašćenih službenih lica PS Ruma, koji su intervenisali po prijavi zbog narušavanja javnog reda i mira da im preda ličnu kartu radi utvrđivanja identiteta a potom i da pođe sa njima u policijsku stanicu već je oštećenima BB i VV uputio pretnje da će odmah sutra da im skine uniforme i da će na njih poslati mafiju iz Novog Sada, a zatim je pretio oštećenom VV rečima:“Tebe kada budem video u civilu ja ću te rešiti“, tako da, po oceni ovog suda, celokupno ponašanje okrivljenog koje se ogleda u nepostupanju po naredbama ovlašćenih službenih lica i u upućivanju pretnji oštećenima ima karakter ometanja ovlašćenih službenih lica u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira što upućuje na zaključak da je nastupila posledica predmetnog krivičnog dela.

Sledstveno iznetom, neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog da navedeno delo nije krivično delo, da nije nastupila posledica krivičnog dela i da je na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju krivično delo okrivljenog pravno kvalifikovano kao krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, broj 51/92...85/2005), iako je posle izvršenja krivičnog dela, a pre donošenja pobijane prvostepene presude dana 05.02.2016. godine, stupio na snagu Zakon o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, broj 6/2016), koji odredbom člana 23. stav 1. inkriminiše krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti, sa drugačije zaprećenom kaznom, što postavlja pitanje primene blažeg zakona u smislu člana 5. stav 2. KZ, a što bi predstavljalo razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a da branilac okrivljenog pravnosnažnu presudu pobija samo zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ovaj sud nije mogao da povodom zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog a po službenoj dužnosti preispituje pravnosnažnu presudu u pogledu pravne ocene dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                          Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

lji