Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu nedavanja izdržavanja

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Danijela Andrijašević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, drugostepenu odluku ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje ili da „istu ukine i preinači prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu 36.K. br. 1006/24 od 14.05.2025. godine i okrivljenog oslobodi od odgovornosti“.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koju dalje obrazlaže navodima da je sud okrivljenog oglasio krivim za krivično delo nedavanje izdržavanja u odnosu na oštećenog BB, iako nije pravilno cenio njegov umišljaj u odnosu na ovog oštećenog i činjenicu da okrivljeni nije imao dokaz da se oštećeni BB nalazi na redovnom školovanju, tako da u radnjama okrivljenog nema svesti o činjenici da u odnosu na oštećenog BB postoji obaveza davanja izdržavanja. Osim toga, po navodima branioca, iz činjenice da je sam okrivljeni uplaćivao iznose proizilazi da okrivljeni nije postupao sa umišljajem, a verovao je da je dugovani iznos naplaćen putem prinudne naplate, a kojim svim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se presuda zasniva na nezakonitom dokazu. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako istaknute povrede, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravog leka, branilac navodi da je sud po službenoj dužnosti izvršio uvid u rešenja suda i zaključke javnih izvršitelja te pristupio čitanju pisanih dokaza (potvrde Elektrotehničke škole „VV“ br. 03 od 23.12.2024. godine), iako se čitanju pisanih dokaza odbrana protivila i iako tužilaštvo nije predložilo izvođenje dokaza, te nižestepeni sudovi pogrešno zaključuju da je predmetni dokaz pribavljen u skladu sa zakonom, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 350. stav 2. ZKP i člana 15. stav 4. ZKP, koje propisuju situacije kada predsednik veća može i bez predloga stranaka, branioca i oštećenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres i mogućnosti suda da naloži stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odredi da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanom odlukom učinjena i povreda zakona iz člana 446. ZKP i člana 449. ZKP navodima da je oštećena GG tokom postupka po žalbi postala punoletna pa je sud morao da otvori pretres kako bi se ista ispitala u svojstvu oštećene.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 15. stav 4. ZKP, člana 350. stav 2. ZKP, člana 440. ZKP, člana 446. ZKP i člana 449. ZKP to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković