Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu teške krađe

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Zvonar, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Zvonar kao razlog podnošenja zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim u podnetom zahtevu ističe da je osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitom dokazu i kao takav dokaz označava zapisnik o saslušanju okrivljenog AA pred PS Svilajnac Ku br. 992/19 od 25.10.2019. godine.

Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika, branilac ukazuje da je radnja saslušanja okrivljenog, obavljena suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, jer okrivljeni prilikom saslušanja nije pozvan da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, niti mu je dato upozorenje da će mu, ako ne izabere branioca, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, niti iz zapisnika proizilazi da se izjasnio da prihvata postavljenog mu branioca, zbog čega je navedeni zapisnik, prema stavu branioca, morao biti izuzet iz spisa, u smislu odredbe člana 16. i 84. ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema pravnom shvatanju tada Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 26.10.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju, treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP eksplicitno nije kostatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakoniti ili nezakoniti dokaz.

Iz spisa predmeta – zapisnika o saslušanju okrivljenog AA pred PS Svilajnac Ku br. 992/19 od 25.10.2019. godine, proizilazi da je okrivljeni čije je saslušanje javni tužilac poverio policiji, pre davanja iskaza poučen o svojim pravima iz člana 68. ZKP, a pre svega o pravu na branioca, zatim da je okrivljenom omogućen poverljiv razgovor sa braniocem po službenoj dužnosti, advokatom Milovanom Vujadinovićem, koji je nadziran samo gledanjem, a ne i slušanjem, te da je taj razgovor trajao 10 minuta, nakon čega se okrivljeni, upitan da se izjasni o svojim pravima i o tome da li želi da iznese odbranu i odgovara na postavljena pitanja, izjasnio da želi da da izjavu, te je svestan svojih prava i bez primene bilo kakve prisile, pristupio davanju iskaza. Iz navedenog zapisnika takođe proizilazi da su okrivljeni i njegov branilac upozoreni da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita zapisnik, i konstatovano je da su i okrivljeni i branilac pročitali zapisnik i da nemaju primedbe. Ovaj zapisnik potpisali su kako okrivljeni i njegov branilac – advokat Milovan Vujadinović, tako i ovlašćeno službeno lice i zapisničar.

Iz svega navedenog, po oceni ovoga suda, proizilazi da je okrivljeni AA dana 25.10.2019. godine, dao iskaz u postupku u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, advokata Milovana Vujadinovića, nakon što su mu, od strane organa postupka, obezbeđene procesne garancije predviđene zakonom. Ostvarene procesne garancije u konkretnom slučaju odgovaraju standardima propisanim odredbom člana 85. stav 3. ZKP, iz kojih razloga, osporavani zapisnik i odbrana okrivljenog data na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze, posebno imajući u vidu da je isti branilac, u svojstvu branioca po službenoj dužnosti, okrivljenog AA branio i u daljem toku postupka, sve do 07.12.2023. godine, kada je razrešen te dužnosti, odnosno u kontinuitetu od nešto više od 4 godine.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza, što predstavalja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Povredu iste odredbe – iz člana 440. ZKP, predstavljaju i navodi branioca koji se odnose na odluku o troškovima krivičnog postupka. Naime, iako branilac kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, njegovi navodi ne odgovaraju navedenom osnovu, već se svode na ukazivanje na teški materijalni polažaj okrivljenog, odnosno na činjenicu da se radi o nezaposlenom licu, bez primanja i imovine, koje je trebalo da bude oslobođeno obaveze plaćanja troškova postupka, što predstavlja činjenično, a ne pravno pitanje.

Nadalje, u obrazloženju zahteva, branilac navodi da je sednica veća drugostepenog suda održana suprotno odredbama ZKP, jer istoj nije prisustvovao branilac, čime ukazuje na povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP, a u vezi sa tim daljim navodima zahteva ističe i povrede odredbi članova 9. i 451. stav 1. ZKP, te ukazuje i na povredu odredbe člana 460. ZKP, ističući da se drugostepeni sud nije bavio svim žalbenim navodima branioca, dok navodi kojima se osprava obrazloženje drugostepene presude, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 9, 440, 447. stav 2., 451. stav 1. i 460. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković