Presuda o neosnovanosti zahteva u pogledu nastupanja apsolutne zastarelosti

Branilac okr. Lj.M., adv. P.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Drugog osnovnog suda u Beogradu 12K.882/12 od 04.09.2015. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji, nedonošenja odluke o produženju roka za žalbu i presnimavanja dokaza-CD ploče, što nije saslušan M.M., koji je sve vreme sukoba učestvovao i Č.R. i drugih kontradiktornosti prilikom utvrđenja činjenica i izvođenja dokaza, zbog povrede člana 2, 3. i 8. Konvencije o ljudskim pravima i što nije odlučeno o zahtevu za ispravku presude, sa predlogom da se presuda preinači i okrivljeni oslobodi ili rešenje ukine, kao i sa zahtevom da okrivljeni i branilac budu pozvani da prisustvuju javnoj sednici, a iz navoda i predloga zahteva proizilazi da se isti podnosi i protiv presude Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 743/15 od 19.11.2015. godine, kojom je potvrđena navedena prvostepena presuda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Lj.M., je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog s obzirom da je od izvršenja dela prošlo 6 godina, kojim navodima ukazuje na postojanje okolnosti koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za predmetno krivično delo, dakle na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 122. stav 2. KZ, za koje je zakonom propisana kazna zatvora do 3 godine, shodno odredbama člana 104. stav 6. u vezi sa članom 103. tačka 6) ZKP, nastaje kada protekne 6 godina od izvršenja dela.U konkretnom slučaju, krivično delo u pitanju izvršeno je dana 21.11.2009. godine, što znači da apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okr. Lj.M. za navedeno delo nastaje 21.11.2015. godine, a krivični postupak protiv okrivljenog pravnosnažno je okončan donošenjem drugostepene presude Višeg suda u Beogradu Kž1 br.743/15 dana 19.11.2015. godine, dakle, pre nastupanja apsolutne zastarelosti, zbog čega pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, i s tim u vezi navodi da u presudi nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama navedenim u izreci presude, koje se tiču objektivnih i subjektivnih obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, a na istu povredu zakona branilac ukazuje i navodima zahteva o odsustvu razloga o izjavama i predlozima za veštačenje povreda okrivljenog i za okolnost da su članovima porodice oštećenog oduzeti automatska puška i pištolj. Nadalje, branilac okrivljenog ističe da je učinjena povreda odredbe člana 87. stav 1. ZKP time što okrivljenom u policiji nije omogućeno da odbranu iznese preko tumača i što tumač na glavnom pretresu nije položio zakletvu, a navodima da „ročište za izricanje sankcije nije počelo sažetim izlaganjem javnog tužioca o dokazima kojima raspolaže i o vrsti i meri krivične sankcije koju predlaže“ ukazuje na povredu odredbe člana 516. stav 1. ZKP.

Pored navedenog, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog osporava se pravilnost i potpunost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, navodima da sud nije utvrdio stanje svesti okrivljenog, posebno što je on invalid, gluvonem i zaostao u razvoju, pošto nije izveo ni cenio dokaze za navedene činjenice koji se nalaze u spisima, da iz izvedenih dokaza proizilazi da su članovi porodice R. tukli okrivljenog, a ne obrnuto i da sud nije razjasnio ni pouzdano utvrdio relevantne činjenice koje se tiču načina nastanka povrede oštećenog N.R., postojanja povreda kod okrivljenog, mesta sukoba, sredstava napada, odnosno oruđa i oružja koje su članovi porodice R. imali u rukama, odnosa fizičke snage okrivljenog i oštećenog i članova njegove porodice i da je prihvatio njihovu verziju događaja, ne uvažavajući dokaze koji je ne potkrepljuju i ne ceneći kontradiktornosti u njihovim iskazima.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda i protiv postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ni povreda odredaba čl. 87. i 516. ZKP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Lj.M. u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, pozivajući se u zahtevu na pogrešnu primenu materijalnog prava u pobijanoj presudi, zbog neprimenjivanja odredaba o samoodbrani i samopomoći i nepravilne primene člana 122. stav 2. KZ, u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Takođe ističe da je sud povredio odredbe člana 2. i 3. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, time što nije sproveo detaljnu istragu u ovom slučaju, kao i odredbu člana 8. Konvencije o pravu okrivljenog na zaštitu fizičkog integriteta ličnosti i privatnog i porodičnog života od nasilnih postupaka drugih lica, a što je razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti predviđen u članu 485. stav 1. tačka 3) ZKP. Prema odredebi člana 484. ZKP, koja propisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, navođenje povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razloga za podnošenje zahteva od strane branioca okrivljenog, podrazumeva kako numeričko označavanje konkretne povrede odredaba ZKP, iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje se zahtev podnosi, tako i obrazloženje u čemu se određeno ta povreda sastoji, a isticanje povrede ljudskih prava i sloboda kao razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, podrazumeva dostavljanje uz zahtev odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda prava zajemčenog Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja je istaknuta u zahtevu.

Kako zahtev branioca okr. Lj.M. ne sadrži obrazloženje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ni podatke o tome da li je odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava utvrđena povreda odredaba Ustava ili Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda istaknutih u zahtevu, niti je takva odluka dostavljena uz zahtev, to predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti u pogledu oba navedena razloga za podnošenje istog, nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, zbog čega je zahtev u ovom delu valjalo odbaciti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, a na osnovu člana 487. stav 1. tač. 2) i 3) u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno iz razloga što nema propisan sadržaj.

Zapisničar                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                       Bata Cvetković,s.r.