Presuda Vrhovnog suda o prekoračenju optužbe u krivičnom postupku

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marija Grbić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) Zakonika o krivičnom postupku, člana 68. stav 1. tačka 10) Zakonika o krivičnom postupku i člana 486. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da „preinači pobijane odluke i sam donese odluku“.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je presudom optužba prekoračena, na taj način što iako je okrivljenom optužnim aktom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, na taj način što je „nepoznatom eksplozivnom materijom izazvao požar“, izrekom osuđujuće presude oglašen je krivim da je „kontaktom otvorenog plamena upaljača sa lako zapaljivom materijom – pospešivačem gorenja izazvao požar“. Osim toga, u izreci pobijane presude sud je povećao broj oštećenih vozila u odnosu na stanje iz optužnog predloga, kojim izmenama i korekcijama je, po navodima branioca, učinjena napred numerisana povreda zakona.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a kako su isti već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 3 pasus 2 obrazloženja presude, date razloge ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je okrivljenom u celosti bilo onemogućeno da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, kao i da se u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane čime je prekršeno njegovo pravo na odbranu.

Kako odredbom članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, to je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ne obrazlaže u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje član 489. stav 1. ZKP, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj.

Imajući u vidu napred navedeno, nije bilo uslova za odlučivanje Vrhovnog suda u smislu člana 486. stav 2. ZKP.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija 

Miroljub Tomić, s.r. 

Zapisničar – savetnik 

Marija Ribarić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković