Odluka Vrhovnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog krađe

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Jelić, zbog povrede zakona, shodno članu 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, utvrdi da je povređen zakon u korist okrivljenog AA i ukine presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru 14K. br.741/23 od 03.07.2024. godine i presudu Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 134/24 od 16.09.2024. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači na taj način što će okrivljenog AA osloboditi od krivične odgovornosti za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ RS.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom povredio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP, jer je postupajući po žalbi branioca okrivljenog, nakon ukidanja presude Osnovnog suda u Novom Pazaru 14.K.br. 640/22 od 06.07.2023. godine, u ponovnom postupku izmenio presudu na štetu okrivljenog. Kao izmenu na štetu okrivljenog branilac navodi da je sud u ponovljenom postupku u činjenični opis dodao reči, kojima je na glavnom pretresu od 17.01.2023. godine javni tužilac precizirao optužni akt: “oduzeo tuđu pokretnu stvar”, koje se nisu nalazile u izreci prvobitne ukinute presude, a protiv koje je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvobitnim optužnim predlogom OJT u Novom Pazaru KT.br.547/22, KTO-583/22 od 27.09.2022. godine okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1 Krivičnog zakonika, zbog kog dela je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru 14.K.br. 640/22 od 06.07.2023. godine, donetom u ranijem postupku, za koje delo je okrivljeni osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara, koju je dužan platiti u roku od 3 (tri) meseca od dana pravnosnažnosti presude.

Ova presuda je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA- advokata Ivana Jelića, ukinuta rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 163/23 od 13.12.2023.godine, a predmet vraćen Osnovnom sudu u Novom Pazaru na ponovni postupak, nakon čega je okrivljeni, u ponovljenom postupku, po optužnom aktu preciziranom od strane javnog tužioca na glavnom pretresu održanom 17.01.2023. godine, pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog istog krivičnog dela – iz člana 203. stav 1. KZ, za koje je osuđen istom kaznom - novčana kazna u određenom iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara, koju je dužan platiti u roku od 3 (tri) meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ista je u svemu potvrđena presudom drugostepenog suda.

Upoređivanjem pravne kvalifikacije predmetnog krivičnog dela, u odnosu na koje je istaknuta bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, po ranijoj i pobijanoj prvostepenoj presudi, očigledno je da je okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim za isto krivično delo, zbog kog je oglašen krivim i ranijom prvostepenom presudom u ovom krivičnom postupku- zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika.

Kada je u pitanju krivična sankcija kojom je okrivljeni osuđen pobijanom prvostepenom presudom - novčana kazna u određenom iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara, koju je dužan platiti u roku od 3 (tri) meseca od dana pravnosnažnosti presude, očigledno je i da je ova krivična sankcija ista kao krivična sankcija na koju je okrivljeni osuđen prethodnom prvostepenom presudom za isto krivično delo.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformation in peius) ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, niti u pogledu krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da je javni tužilac precizirao optužni predlog KT.br.547/22, KTO-583/22 od 27.09.2022. godine, na glavnom pretresu od 17.01.2023. godine, na taj način što je dodao reči “ oduzeo tuđu pokretnu stvar”. Međutim, po oceni Vrhovnog suda, činjenični opis iz ranije prvostepene presude, bez obzira što nije izričito sadržao reči „oduzeo tuđu pokretnu stvar“, suštinski opisom da je okrivljeni pretakao gorivo iz autobusa vlasništvo oštećenog u svoj autobus, čineći to u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, predstavlja oduzimanje tuđe pokretne stvari na koji način pobijanom presudom okrivljeni nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost nego ranijom prvostepenom presudom.

Stoga je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, u vezi člana 453 ZKP, ocenio neosnovanim.

Vrhovni sud je imao u vidu odluke Vrhovnog kasacionog suda na koje se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti i to Kzz 1083/2018 od 03.10.2018. godine i Kzz 142/2019 od 20.07.2019. godine, koje se odnose na unošenje subjektivnih elemenata krivičnog dela u izreku presude, ali se u suštini ne radi o istim pravnim situacijama, pa su te odluke bez uticaja na odluku Vrhovnog suda u ovom predmetu.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navedenu povredu obrazlaže navodima da u konkretnom slučaju opis dela koji je naveden u izreci ne predstavlja krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, jer izreka presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, imajući u vidu da okrivljeni nije imao nameru da pribavi protivpravnu imovinsku korist, jer u izreci presude nije navedeno kojom to radnjom okrivljeni vrši ovo krivično delo, odnosno na koji način pretače gorivo.

Odredbom člana 203. stav 1. KZ propisano je da krađu čini onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u periodu bliže opisanom izrekom presude, „...., u uračunljivom stanju, svestan svoga dela čije izvršenje je hteo, oduzeo tuđu pokretnu stvar, u Novom Pazaru, u naselju ..., sa parkinga agencije „Kimal“, pretakao gorivo iz autobusa koji je u vlasništvu oštećenog – agencije „Kimal“ u svoj autobus, na taj način što je svoj autobus okrenuo na parkingu tako da je rezervoar tog autobusa bio naspram rezervoara drugog autobusa koji je u vlasništvu agencije „Kimal“ reg.oznake ..., te je na taj način u više navrata istočio ukupno 230 litara goriva „eurodizel“ ukupne novčane vrednosti 46.077,00 dinara, u nameri da time pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni AA, kritičnom prilikom preduzeo radnju izvršenja navedenog krivičnog dela, jer je u uračunljivom stanju, svestan svoga dela čije izvršenje je hteo, oduzeo tuđu pokretnu stvar tako što je pretakao gorivo iz autobusa u vlasništvu oštećenog u svoj autobus čime je u više navrata istočio ukupno 230 litara goriva „eurodizel“ ukupne novčane vrednosti 46.077,00 dinara, u nameri da time pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno. Radnju krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ predstavlja oduzimanje tuđe pokretne stvari, koje je dovršeno kada je došlo do prekidanja tuđeg pritežanja i do zasnivanja novog pritežanja nad pokretnom stvari od strane lica koje je prekinulo ranije pritežanje - što je pretakanjem goriva iz autobusa oštećenog u svoj autobus okrivljeni i učinio, pri čemu je u vreme izvršenja krivičnog dela bio svestan svog dela čije je izvršenje hteo, kao i zabranjenosti istog, i pri čemu je pored umišljaja kao subjektivnog elementa predmetnog krivičnog dela okrivljeni imao i nameru pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni sud je neosnovanim ocenio navode zahteva da u konkretnom slučaju nedostaju bitni elementi krivičnog dela – krađa, jer izreka pravnosnažne presude u konkretnom slučaju sadrži sve, kako objektivne tako i subjektivne elemente krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1.KZ.

U obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredaba člana 16. stav 5. ZKP, smatrajući da prvostepeni sud materijalne dokaze- nalaz i mišljenje veštaka trasologa nije cenio u skladu sa osnovnim načelom krivičnog procesnog prava – in dubio pro reo, prema kom je odluku morao doneti u korist okrivljenog.

Nadalje sa tim u vezi, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je nejasno na osnovu čega sud prihvata u potpunosti nalaz i mišljenje veštaka trasologa na osnovu koga zaključuje da je okrivljeni vršio pretakanje na način kako se navodi u optužnom aktu, dok se u nalazu i mišljenju veštaka trasologa navodi „Međutim na osnovu sadržaja navedenog video snimka, nije moguće na nesumnjiv i pouzdan način utvrditi da je kritičnom prilikom pretakanje goriva vršeno na način što su rezervoari dva parkirana autobusa bili povezani pumpom za pretakanje goriva“, izvodeći sopstveni zaključak da se ne može zaključiti da je pretakanje goriva uopšte vršeno.

Pored navedenog, u zahtevu branilac ističe i da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer je izreka presude nerazumljiva obzirom da ne sadrži sve elemente krivičnog dela shodno članu 14. stav 1. KZ.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda ovih odredaba, to je Vrhovni sud, zahtev branioca u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković