Presuda Vrhovnog suda kojom se odbija zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetu poreske utaje

Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1. 71/25 od 28.10.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu i branioca okrivljenog AA, advokata Mihaila Zečevića i presuda Osnovnog suda u Kraljevu 48K. 584/23 od 08.05.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Mihailo Zečević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama okrivljeni oglašen krivim, iako je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, s obzirom da je povodom istog životnog događaja koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru, pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Kraljevu 4Pr. Br. 391/20 od 04.07.2020. godine, okrivljeni AA osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara za prekršaj iz člana 177. stav 4. i člana 179. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim navodima suštinski ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u podnesku broj 049-218-06-01055/2020-0000 od 08.09.2020. godine Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Odsek za prekršajne poslove Kragujevac, Odeljenje Vrnjačka Banja, u kome je preciziran zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, navedeno da je 27.08.2020. godine inspektoru za prekršajne poslove Vrnjačka Banja od strane inspektora poreske kontrole Filijala Kraljevo, dostavljeno obaveštenje, da je poreska policija – Odsek za operativni rad Kraljevo dana 25.08.2020. godine dopisom broj 47-00042-2020-0050- SL, obavestila Poresku upravu, Filijalu Kraljevo, da je protiv AA podneta krivična prijava KU 224/2020- DOO30, kojom su obuhvaćene nepravilnosti u obračunu i plaćanju poreza na dodatu vrednost za poreske periode od 01.10.2017. godine do 31.10.2017. godine, od 01.10.2018. godine do 31.10.2018. godine i od 01.02.2019. godine do 28.02.2019. godine, pa je shodno navedenom, preciziran zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i izuzeti su navedeni periodi koji su obuhvaćeni krivičnom prijavom. Presudom Prekršajnog suda u Kraljevu 4Pr. br. 3591/20 od 04.07.2022. godine okrivljeni AA je oglašen odgovornim što kao poreski obveznik – fizičko lice koje je registrovalo porodično poljoprivredno gazdinstvo nije obračunao i platio porez na dodatu vrednost u iznosima i za periode bliže navedene u dispozitivu presude i osuđen je na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara, pri čemu navedenom presudom nije obuhvaćen poreski period od 01.10.2018. godine do 31.10.2018. godine i ista presuda postala je pravnosnažna 20.07.2022. godine.

Dakle, iz spisa predmeta proizlazi da je Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Odsek za prekršajne poslove Kragujevac, Odeljenje Vrnjačka Banja podneskom 049-218-06-01055/2020-0000 od 08.09.2022. godine preciziralo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka izuzimajući iz istog poreski period od 01.10.2018. godine do 31.10.2018. godine, na osnovu koje precizirane optužbe je Prekršajni sud doneo na zakonu zasnovanu odluku i okrivljenog oglasio odgovornim za period koji ne obuhvata period kojim je osuđen krivičnom presudom, odnosno presudom u krivičnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu napred navedeno, ne može se govoriti o povredi procesnog načela ne bis in idem, s obzirom da period za koji je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom krivičnom presudom nije obuhvaćen prekršajnom presudom, na koju povredu branilac neosnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti dalje ukazuje da je odluka o plaćanju (oduzimanju) pribavljene imovinske koristi takođe nezakonita, jer je i ta obaveza obračunata i utvrđena u poreskom postupku, pa bi se prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiveri protiv Finske br. 53753/12 od 10.02.2015. godine radilo se o dvostrukoj kažnjivosti.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa proizlazi da prekršajnom presudom Prekršajnog suda u Kraljevu 4Pr. br. 3591/20 od 04.07.2022. godine okrivljeni nije obavezan da plati imovinsku korist, koja mu je nižestepenim krivičnim presudama oduzeta, te su i ovi navodi ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da su razlozi dati u pobijanim presudama u suprotnosti sa izvedenim dokazima i pojašnjava da kod okrivljenog AA nije postojao umišljaj za izvršenje ovog krivičnog dela, jer isti nije znao da postoji obaveza plaćanja PDV-a, kada je ukupno ostvaren promet veći od 8.000.000,00 dinara, kojim navodima suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava zaključak suda da je u konkretnom slučaju reč o prometu, već navodi da je reč o kooperaciji, usled činjenice da je od strane okrivljenog sačinjavana dokumentacija da se radi o kooperaciji i da nema prenosa vlasništva na robi, a pored toga osporava dokaznu snagu veštačenja veštaka Bankovića Velizara, koji navodi da je plaćanje između preduzeća „Agromil“ i AA izvršeno putem kompenzacije, kao i zaključak veštaka da se u konkretnom slučaju radi o kupoprodajnom odnosu između poljoripvrednog gazdinstva AA i preduzeća „Agromil“. U prilog svojih navoda, branilac navodi da, kako nije bilo ulaznih faktura kod preduzeća „Agromil“ za navodno prodate piliće i koncentrate i nema izlazne fakture gazdinstva AA za navodno prodate piliće, to u konkretnom slučaju nema ni kupoprodajnog odnosa između ovih privrednopravnih subjekata povodom tova pilića, već se radi o klasičnom uslužnom tovu pilića, a kojim navodima branilac ukazuje da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković