Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenih razloga

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenih AA i BB-advokat Dobrica Perović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodeći da u izrekama pobijanih presuda nisu opisani elementi krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. KZ, i to kako umišljaj i namera prisvajanja tuđe pokretne stvari radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi, kao subjektivni elementi, tako ni pokušaj oduzimanja tuđe pokretne stvari, kao objektivni element krivičnog dela.

Navedene povrede branilac obrazlaže tako što navodi da tokom postupka nije utvrđeno da su okrivljeni preduzeli radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, odnosno da to ne proizilazi iz uviđajnih radnji službenih lica policije i zapisnika sačinjenih na licu mesta, niti na osnovu drugih materijalnih dokaza, niti to proizilazi iz iskaza oštećenog VV. Po stavu branioca, da bi u konkretnom slučaju postojao pokušaj krivičnog dela, bilo je potrebno da okrivljeni započnu oduzimanje tuđe pokretne stvari, odnosno pritežanje na stvari, a nema dokaza da je do toga došlo, niti do prekida pritežanja, pa bi se u konkretnom slučaju eventualno moglo raditi o nekažnjivim pripremnim radnjama za krivično delo krađe, s obzirom da na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu nije dokazano da je okrivljeni AA podesnim alatom obio metalni čep na rezervoaru goriva radne mašine oštećenog VV, niti da je pomoću creva i pumpe pretočio 20 litara goriva u kanister, a da je okrivljena BB sedela u vozilu i pazila da neko ne naiđe. Branilac je još istakao da su nižestepeni sudovi odbili predlog odbrane da se izvedu određeni dokazi radi provere nalaza i mišljenja sudskog veštaka informacione tehnologije, pa su okrivljeni oglašeni krivim na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, iz razloga što nižestepeni sudovi nisu utvrdili ko je i gde manipulisao mobilnim telefonom, odnosno nije utvrđena sadržina komunikacije između okrivljenih i gde su se mobilni uređaji nalazili u trenutku uspostavljanja veze.

Po oceni Vrhovnog suda, iako branilac okrivljenih formalno označava povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, citiranim navodima osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP sa obrazloženjem da pobijane presude nemaju razloge koji bi opravdali zauzeti pravni stav o krivici okrivljenih, a razlozi u obrazloženju presude koji se odnose na odlučujućae relevantne činjenice i utvrđeno činjenično stanje su protivrečni. Branilac okrivljenih ukazuje i na povrede zakona iz člana 446. i 449. stav 1. ZKP jer drugostepeni sud nije održao glavni pretres i na taj način proverio odbranu okrivljenih u pogledu komunikacije mobilnim telefonima između njih, iako navedena komunikacija predstavlja ključni dokaz na osnovu kog je prvostepeni sud zaključio da su okrivljeni krivično delo izvršili kao saizvršioci, pa je postojala stvarna potreba i razlozi da se glavni pretres održi.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), 440., 446. i 449. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih AA i BB-advokata Dobrice Perovića ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković