Odbijen i odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetu nasilja u porodici

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Milene Rašić, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Pejovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bečeju 1K. 280/23 od 12.02.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 408/24 od 10.09.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Pejovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bečeju 1K. 280/23 od 12.02.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 408/24 od 10.09.2024. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju 1K. 280/23 od 12.02.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ izvršenog na štetu oštećene BB za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ izvršenog na štetu maloletne VV za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca u koju mu je uračnuato vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2023. godine kada je lipen slobode. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom BB i maloletnom VV, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Na osnovu člana 264. ZKP okrivljeni je obavezan da plati troškove i to na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o ostalim troškovima sud odlučiti posebnim rešenjem nakon što pribavi podatke o tim troškovima.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 408/24 od 10.09.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Bečeju 1K. 280/23 od 12.02.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dejan Pejović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od odgovornosti za dela koja su mu stavljena na teret i odredi da troškovi postupka u svakom slučaju padnu na teret budžetskih sredstava suda ili iste ukine i predmeti drugostepenom sudu radi odlučivanja po žalbi branioca okrivljenog, odnosno prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje uz pravilnu primenu materijalnog prava i odredaba ZKP.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava iskaz maloletne oštećene VV, koja nije imala punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, te da su i drugi dokazi koji su pribavljeni i izvedeni u toku postupka do postavljenja punomoćnika nezakoniti dokazi. Pored iznetog, branilac navodi da je nezakonito pribavljen dokaz saslušanjem maloletne oštećene (bez punomoćnika) dana 29.05.2024. godine u tužilaštvu, jer je ista saslušana na okolnosti događaja od 20.05.2024. godine, a da branilac okrivljenog nije obavešten o ispitivanju svedoka maloletne VV, niti je pozvan da prisustvuje izvođenju navedene dokazne radnje nasuprot članu 300. stav 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, na strani 2, stav osam i strani 3, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koju obrazlaže navodima da je sud okrivljenog trebalo da oslobodi plaćanja troškova krivičnog postupka u skladu sa članom 264. stav 4. ZKP, obzirom da nije zaposlen, da od imovine ima samo 2/9 kuće gde ima prijavljeno prebivalište, te da bi plaćanje troškova postupka uticalo na egzistenciju okrivljenog i njegovo dvoje dece koje je dužan da izdržava.

Vrhovni sud nalazi da su izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovani. Ovo stoga što je odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano da u odluci kojom rešava o troškovima sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a ukoliko se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Dakle, odredba člana 264. stav 4. ZKP predviđa fakultativni osnov za oslobađanje od plaćanja troškova krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze-podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, pa kako je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen zbog predmetnih krivičnih dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. KZ okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac označava povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP.

Međutim, obrazlažući povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da nije činjenično utvrđeno da je okrivljeni preduzeo radnje koje su mu stavljene na teret i za koje je oglašen krivim, i to kako u odnosu na oštećenu BB, tako i u odnosu na oštećenu maloletnu VV, da nije utvrđen umišljaj okrivljenog u toku postupka, kao i da je ostala neutvrđena uračunljivost okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela izvršenog na štetu maloletne oštećene. U vezi sa iznetim branilac detaljno iznosi sopstvenu ocenu iskaza oštećenih, kao i saslušanih svedoka.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju obrazlaže navodima da je sud neosnovano okrivljenog smatrao osuđivanim po presudama iz 1994. i 2016. godine, jer je u odnosu na navedene presude nastupila zakonska rehabilitacija, te se okrivljeni morao smatrati neosuđivanim, a da je jedino presuda od 12.05.2021. godine kojom je krivljeni osuđen za nedavanje izdržavanja mogla biti uzeta u obzir.

Na ovaj način iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca isti u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstveno viđenje odlučnih činjenica vezanih za osuđivanost okrivljenog, suprotno oceni i činjeničnim zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama.

Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (povreda zakona iz člana 440. ZKP), to je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković