Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu nasilničkog ponašanja

Istom presudom, okrivljeni su obavezani da na ime sudskog paušala plate iznos od po 40.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će prvostepeni sud doneti naknadno posebno rešenje.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 18/23 od 06.12.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te preinači pobijane presude tako što će potvrditi oslobađajuću presudu K 148/22 od 29.12.2022.godine ili da ukine pobijanu presudu Kž1 113/23 od 12.10.2023.godine ili Kž3 18/23 od 06.12.2023. godine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih u zahtevu ističe da u konkretnom slučaju preduzimanjem radnji opisanih u izreci presude, izvršenih od strane okrivljenih, nije došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, odnosno da one nisu bile podobne da dovedu do zabranjene posledice koja se sastoji u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira, s obzirom da se, po navodima odbrane, posledica ceni u odnosu na broj lica koja su obuhvaćena osnovnim radnjama izvršenja i intenzitetu nespokojstva koji je nastao. S tim u vezi branilac ističe da se događaj odigrao na parceli oštećenog u seoskom području, a ne na javnom mestu. Branilac ističe da u konkretnom slučaju radnje krivičnog dela za svakog saizvršioca nisu konkretizovane.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih AA i BB, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude Kž1 113/23 od 12.10.2023. godine, a sud trećeg stepena je našao da su žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao dovoljne razloge, da se u opisu krivičnog dela datog u izreci pobijane presude stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje učinjeno u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, zbog koga su pobijanim presudama oglašeni krivim (strana 6 stav treći i strana 7 stav prvi i drugi presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 18/23 od 06.12.2023. godine), koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih AA i BB, navodi da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, branilac ističe da je svedok oštećeni VV ispitan pred javnim tužiocem bez prisustva branioca i okrivljenog, koji o ovoj dokaznoj radnji nisu obavešteni, na koji način je povređena odredba člana 300. stav 1. ZKP. Na ovom dokazu je zasnovana osuđujuća odluka, na koji način je po stavu branioca, povređen zakon na štetu okrivljenih.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog suda su neosnovani.

Prema podacima u spisima predmeta svedok oštećeni VV je ispitan pred OJT u Novom Pazaru, Odeljenje u Sjenici Kt 131/20 dana 20.08.2020. godine, a kojom prilikom nisu bili prisutni ni okrivljeni ni branilac okrivljenih, niti ima dokaza da su obavešteni o preduzimanju ove dokazne radnje. Navedeni svedok nije ispitan na glavnom prestresu jer je u međuvremenu preminuo. Prvostepeni sud je na glavnom pretresu pročitao njegov iskaz dat u prethodnom postupku.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osimnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Dokaz izveden pred OJT u Novom Pazaru bez obaveštenja okrivljenog i branioca o navedenoj dokaznoj radnji ispitivanja svedoka – oštećenog VV, jeste nezakonit dokaz, kako se osnovano u zahtevu branioca okrivljenih navodi i na njemu se ne može zasnivati odluka. Prvostepeni sud je u dokaznom postupku pročitao zapisnik sa glavnog pretresa iz krivičnog postupka koji se vodi pred Višim sudom u Novom Pazaru K 41/20 i bavio se ocenom iskaza svedoka VV datog u tom krivičnom postupku, iako u tom postupku nije bila doneta pravnosnažna presuda, pa je i taj iskaz koristio kao osnov svoje odluke. Po oceni Vrhovnog suda, sud odluku ne može zasnovati ni na oceni iskaza svedoka sa zapisnika iz drugog krivičnog postupka koji nije predmet odlučivanja tog suda, niti je pravnosnažno okončan.

Međutim, navedeni iskaz svedoka oštećenog sad pok. VV nije jedini dokaz na kome se zasniva presuda, budući da je sud izveo i cenio i druge dokaze i to: zapisnik o ispitivanju svedoka GG dat pred OJT u Novom Pazaru - Odeljenje u Sjenici Kt 131/20 od 13.08.2020. godine, nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke dr Dževada Sebečevca od 02.12.2020. godine, potvrdu o privremeno oduzetim predmetima Kop 9/20 od 17.06.2020. godine, zapisnik o veštačenju od 22.10.2020. godine, krim.tehničku dokumentaciju od 17.06.2020. godine, pa je očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na iskazu svedoka – oštećenog VV i kako je, po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to ovaj sud nalazi da u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Zlatana Kurtovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić