Odbijen zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetu neovlašćenog fotografisanja na nudističkoj plaži

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 628/18 od 25.10.2018. godine, deliminčim usvajanjem žalbe punomoćnika privatne tužilje ĐĐ, advokata Vladana Smiljkovića, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K 1494/16 od 05.06.2018. godine, u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je Viši sud u Beogradu, na osnovu člana 264. stav 1. i 3. ZKP, obavezao okrivljene: AA, BB, VV i GG, da privatnoj tužilji ĐĐ, solidarno nadoknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visini je određeno da će prvostepeni sud naknadno odlučiti posebnim rešenjem, dok su u preostalom delu žalba punomoćnika privatne tužilje i žalba branilaca okrivljenih: AA, BB, VV, GG i DD, advokata Aleksandra Petrovića i advokata Dragoslava Glogonjca, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu u stavovima I i II izreke potvrđena, dok je u stavu III izreke, u kojem je okrivljena DD na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođena od optužbe, ista presuda ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih: AA, BB, VV i GG, advokat Dragoslav Glogonjac, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljene oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim da naredi da se novi postupak održi pred drugim sudijom pojedincem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u konkretnom slučaju nedostaju bitni elementi bića krivičnih dela i to kako krivičnog dela iz člana 144. stav 1. u vezi člana 33. KZ, tako i krivičnog dela iz člana 145. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a to je neovlašćeno fotografisanje, odnosno objavljivanje fotogrfija. U vezi toga, branilac se poziva na odredbu člana 82. Zakona o javnom informisanju i medijima, te posebno citira stav 2. tačke 2) i 3) navedenog člana, kojim je predviđeno kada se ima smatrati da nije potreban pristanak za objavljivanje fotografije, i koji član se, prema stavu branioca, odnosi i na samu radnju fotografisanja.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 144. stav 1. KZ propisano je da ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Odredbom člana 145. stav 1. KZ propisano je da ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, propisano je da se informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis može izuzetno objaviti bez pristanka lica iz člana 80. i 81. tog zakona, ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje. Stavom 2. istog člana, u tački 1) do 11), taksativno su navedene situacije u kojima se ima smatrati da interes javnosti iz stava 1. preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacije iz privatnog života, odnosno ličnog zapisa lica, pa tako je u tački 3) predviđeno - ako se informacija, odnosno zapis odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost, posebno ako se odnosi na nosioca javne ili političke funkcije, a objavljivanje informacije je u interesu nacionalne bezbednosti, javne sigurnosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih , a tačka 3) predviđa - ako je lice svojim javnim izjavama, odnosno ponašanjem u privatnom, porodičnom ili profesinalnom životu privuklo pažnju javnosti i na taj način dalo povoda za objavljivanje informacija odnosno zapisa.

Iz stava I izreke pobijane prvostepene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu, proizilazi da su okrivljena AA i okrivljeni BB, kritičnom prilikom, po prethodnom dogovoru, neovlašćeno načinili više fotografskih snimaka privatne tužilje, bez njenog prethodnog ovlašćenja, dok je ista bila naga na plaži, na kojoj je postavljenim znakom – tablama, fotografisanje zabranjeno, na način bliže opisan u izreci, pri čemu su bili uračunljivi i svesni svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje su hteli, čime su osetno zadrli u njen privatni život... Iz stava II izreke navedene presude, proizilazi da su kritičnom prilikom, okrivljena VV i okrivljeni GG, po prethodnom dogovoru, neovlašćeno objavili fotografije privatne tužilje ĐĐ, sačinjene na način opisan u stavu I izreke navedene presude, tako što su bez pristanka privatne tužilje objavili fotografije u pisanom i elektronskom mediju „EE“ i time osetno zadrli u njen lični život, pri čemu su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i znali da je ono zabranjeno članom 80. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz stava I izreke pobijane prvostepene presude, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela neovlašćeno fotografisanje u saizvršilaštvu iz člana 144. stav 1. u vezi člana 33. KZ, odnosno jasno proizilazi da su okrivljeni AA i BB, kritičnom prilikom preduzeli radnje izvršenja navedenog krivičnog dela, jer su po prethodnom dogovoru, neovlašćeno načinili više fotografskih snimaka privatne tužilje, bez njenog pristanka i time osetno zadrli u njen lični život. Takođe, iz stava II izreke navedene presude jasno proizilaze i sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka u saizvršilaštvu iz člana 145. stav 1. u vezi člana 33. KZ, jer su okrivljena VV i okrivljeni GG kritičnom prilikom, predmetne fotografije, sačinjene na način opisan u stavu I izreke navedene presude, po prethodnom dogovoru, objavili bez pristanka privatne tužilje i time osetno zadrli u njen lični život.

S tim u vezi, neosnovani su navodi zahteva da u konkretnom slučaju nedostaje bitan element navedenih krivičnih dela - neovlašćeno fotografisanje, odnosno objavljivanje fotografija, jer po nalaženju ovog suda, a kako to proizilazi iz izreke pravnosnažne presude (stav II i III ) u konkretnom slučaju nije postojao pristanak privatne tužilje ni za fotografisanje, niti za objavljivanje predmetnih fotografija. Osim toga, nisu bili ispunjeni ni uslovi predviđeni članom 82. Zakona o javnom informisanju i medijima na koje se branilac okrivljenih neosnovano poziva. Naime, prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, ne može se smatrati da interes javnosti da se upozna sa predmetnim fotografijama privatne tužilje, na kojima je ista naga, snimljenim na mestu gde je fotografisanje zabranjeno – nudističkoj plaži, preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje takvih fotografija kojima se osetno zadire u lični život privatne tužilje i koje prikazuju nešto što striktno spada u ličnu intimnu sferu onoga koji je snimljen. U vezi toga, neosnovano se branilac poziva na član 82. stav 2. tačku 2) pomenutog zakona, jer po nalaženju ovog suda, objavljivanje predmetnih fotografija nije ni u interesu nacionalne bezbednosti, niti javne sigurnosti, niti ekonomske dobrobiti zemlje, niti radi sprečavanja nereda ili zločina, niti eventualne zaštite zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih, a takođe se ne radi ni o situaciji koju predviđa tačka 3) istog člana, jer privatna tužilja svojim izjavama u profesonalnom životu nije na taj način privukla pažnju javnosti da bi dala povoda za objavljivanje fotografija kojima se osetno zadire i vređa lični i privatni život svakog pojedinca.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 491. tačka 1) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                    Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić