Odluka Vrhovnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Kaličanina, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 2K br. 16/23 od 01.06.2023. godine i Višeg suda u Nišu Kž.1 358/23 od 29.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Kaličanina, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 2K br. 16/23 od 01.06.2023. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 358/23 od 29.11.2024. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 2K br. 16/23 od 01.06.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i određeno da se ista neće izvršiti ako okrivljeni u vremenu proveravanja od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem shodno članu 264. ZKP, dok su oštećeni BB i VV upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva shodno članu 258. ZKP.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Kaličanina Viši sud u Nišu je presudom Kž.1 358/23 od 29.11.2024. godine istu odbio, a presudu Osnovnog suda u Nišu 2K br. 16/23 od 01.06.2023. godine potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Kaličanin, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) kao i stav 2. i 4. ZKP i to povrede krivičnog zakona iz člana 437. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, nepravilne odluke o krivičnoj sankciji i drugim odlukama iz člana 437. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud na osnovu člana 488. stav 3. ZKP najpre odloži izvršenje pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 2K br. 16/23 od 01.06.2023. godine i da zatim na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači presudu Višeg suda u Nišu Kž.1 358/23 od 29.11.2024. godine tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv presude Osnovnog suda u Nišu 2K br. 16/23 od 01.06.2023. godine i istu preinačiti na taj način što će doneti odluku da nema mesta optužbi ili okrivljenog AA osloboditi optužbe ili napadnute presude ukinuti i spise predmeta vratiti na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP nema zakonom propisan sadržaj, a u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je i u žalbi odbrane istaknuta bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koja „jasno predviđa obavezu suda da presudom proveri i pitanje postojanja optužbe ovlašćenog tužioca što takođe automatski podrazumeva navođenje optužnog akta u uvodu presude“, čime je uz prvostepeni i drugostepeni sud svojim presudama načinio ujedno i bitnu povredu odredbi krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca pri čemu je iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su takvi navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž.1 358/23 od 29.11.2024. godine dao jasne i dovoljne razloge za ovakav svoj stav (strana 2., stav četiri drugostepene presude), a koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

I po oceni Vrhovnog suda, okolnost da u uvodu presude prvostepeni sud nije naveo da je optužni predlog javnog tužioca Osnovnog javnog tužioca u Nišu 14Kt 1179/19 od 24.12.2020. godine preciziran na glavnom pretresu dana 09.11.2021. godine, na šta branilac ukazuje, ne znači da je učinjena označena bitna povreda odredaba krivičnog postupka kada se ima u vidu da je činjenični opis dela iz izreke prvostepene presude u skladu sa preciziranim optužnim aktom koji je podnet od strane ovlašćenog tužioca, pri čemu je u prvom stavu obrazloženja prvostepene presude navedeno da je javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu podneo optužni predlog 14Kt 1179/19 od 24.12.2020. godine protiv okrivljenog AA koji precizira na glavnom pretresu dana 09.11.2021. godine, tako što je u prvom redu dispozitiva, posle reči dana, umesto „02.11.2019.“, kao datum izvršenja krivičnog dela naveden „06.02.2019. godine“.

Stoga na nezakonitost postupka nema uticaja činjenica što u uvodu presude prvostepeni sud nije naveo da je optužni predlog javnog tužioca Osnovnog javnog tužioca u Nišu preciziran na glavnom pretresu dana 09.11.2021. godine, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP ocenjen kao neosnovan.

Zahtevom branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da iz iskaza svedoka proizilazi suprotan zaključak od onog koji je dao prvostepeni sud, a koje zaključke pogrešno kao pravilne ocenjuje drugostepeni sud, da se presuda zasniva na apsolutno kontradiktornim iskazima svedoka i kontradiktornim zaključcima samoga suda i da je jasno da je zaključak nižestepenih sudova o nepostojanju elemenata nužne odbrane obrazložen navodima da je okrivljeni „prvi krenuo podignutom rukom ka oštećenom BB“ i da je prihvatanje istih od strane drugostepenog suda potpuno pogrešno i ničim provereno, navodeći u zahtevu da je navedeno potvrđeno i iskazom svedoka GG. Pojašnjavajući prednje u zahtevu navodi da je jasno da je reakcija okrivljenog u konkretnom slučaju bila usmerena isključivo u cilju odbijanja od sebe istovremenog protivpravnog napada i da je drugostepeni sud potpuno pogrešno primenio odredbu člana 19. stav 2. KZ, smatrajući da iznenadno i neočekivano obuhvatanje okrivljenog rukama oko tela uz reči „šta hoćeš, zašto napadaš trenera“, dok se okrivljeni u tom momentu verbalno raspravljao sa BB ne predstavlja istovremeni protivpravni napad u odnosu na okrivljenog, pa iako konstatuje postupke oštećenog ne uzima ih u obzir. Međutim, i ove navode je drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi imao u vidu i iste detaljno analizirao u svojoj presudi o čemu je na strani 4. u trećem stavu i strani 5. u prvom stavu, dao svoje obrazloženje na koje Vrhovni sud upućuje i koje prihvata, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Kaličanin zahtevom formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 441. stav 4. ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno navedena povreda sastoji, odnosno ne navodi koje zakonske odredbe su povređene odlukom o troškovima krivičnog postupka.

Obzirom da Vrhovni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodio ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 489. stav 1. ZKP) nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona, na koju se zahtevom ukazuje, to po oceni ovoga suda zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Kaličanin u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) navodima da su nejasni stavovi nižestepenih sudova povodom iskaza oštećenih BB i VV, koji se odnose na položaj tela, kao i radnje koje je preduzimao okrivljeni, te osporava i ocenu iskaza svedoka DD smatrajući da se radi o zaključku, a ne o njegovom neposrednom čulnom opažanju. Zahtevom branilac okrivljenog iskaze navedenih svedoka smatra kontradiktornim, nelogičnim i nejasnim, te dovodeći ih u vezu sa odbranom okrivljenog i njegove supruge GG iznosi činjenična utvrđenja suprotna činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova. Pored navedenog u zahtevu branilac okrivljenog navodi i to da niko od svedoka nije video da je okrivljeni zadao bilo kakav udarac oštećenom VV, te da su stoga neobjašnjivi i neosnovani navodi nižestepenih sudova o postojanju višestrukih udaraca, osvrćući se zahtevom i na nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka i predstavnika Zavoda za sudsku medicinu tumačeći ih u korist okrivljenog, dok iskaze svedoka ĐĐ i EE ceni kao irelevantne i smatra da kroz potpuno iskrivljene i ničim utemeljene zaključke koje paušalno prihvata i drugostepeni sud, „pošto-poto“ osuđuje okrivljenog.

Branilac okrivljenog takođe zahtevom pobijajući pravnosnažne odluke navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud povredili i potpuno pogrešno primenili član 428. stav 2. ZKP, član 438. stav 2. tačka 3) ZKP, član 16. ZKP, član 3. ZKP i član 16. stav 2. i 5. ZKP nalazeći da je povređeno načelo potpune i svestrane ocene dokaza i pretpostavke nevinosti okrivljenog.

Međutim, povreda zakona iz člana 440., člana 428. stav 2., člana 438. stav 2. tačka 3), člana 16. ZKP, člana 3. ZKP i člana 16. stav 2. i 5. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni sud je odluku kao u izreci presude doneo shodno odredbi člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković