Zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen zbog neovlašćenih razloga

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 i 101/11) koji se primenjuje od 01.10.2013. godine (Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku – ''Službeni glasnik RS'', broj 121/12), propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, ... 76/2010).

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 i 121/2012), propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda Zakonika o krivičnom postupku iz člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj se povredi zakona radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona konkretno sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.M., kao razlog za podnošenje zahteva ističe povredu zakona iz člana 485. ZKP, ne konkretizujući u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i braniocima okrivljenih.

Naime, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi da prvostepena presuda, kojim je okrivljeni M.M. oglašen krivim, sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je izreka presude nerazumljiva, protivrečna samoj sebi i razlozima presude, da ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, da su izneti razlozi potpuno nejasni i protivrečni, te da o odlučnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika i iskaza datim u postupku i samih tih iskaza i zapisnika.

S tim u vezi, u zahtevu se ukazuje da je stav prvostepenog suda o krivici okrivljenog M.M. zasnovan isključivo na odbrani okrivljenog J. iznetoj u policijskoj upravi i u istražnom postupku, da na kesicama opojne droge heroin nisu pronađeni DNK tragovi okrivljenog M.M., te da sud prilikom donošenja odluke nije cenio iskaz oca okrivljenog M.M., koji je saslušan u svojstvu svedoka i koji je naveo da se okrivljeni u inkriminisanom periodu nalazio na lečenju od zavisnosti od opojne droge heroin i da je bio pod njegovom stalnom kontrolom, niti je u tom smislu cenio nalaz i mišljenje veštaka – neuropsihijatra dr V.V.

Kako, dakle, iz navoda zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da branilac okrivljenog M.M. u zahtevu ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, koji se primenjivao u vreme donošenja pravnosnažnih presuda (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 72/09) što predstavlja povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11. i iz člana 438. stav 2. tačka 2. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 i 121/2012), te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenima i braniocima okrivljenih, odnosno ukazuje se na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahteva branioca okrivljenog M.M. odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.