Presuda Vrhovnog suda o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela krijumčarenja ljudi

U preostalom delu pravnosnažne presude ostaju neizmenjene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici 6K. 237/24 od 05.07.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja: - produženog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, - krivčinog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ za koje mu je sud prethodno utvrdio novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara - krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara koju je obavezan da plati sudu u korist budžetskih sredstava RS u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, a u slučaju da to ne isplati u navedenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne sud odrediti jedan dan kazne zatvora. U izrečenu kaznu zatvora okrivljenom je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 20.03.2024. godine pa nadalje. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima postupka, a kako je to bliže navedeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 706/24 od 12.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i presuda Osnovnog suda u Subotici 6K. 237/24 od 05.07.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Dašić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za izvršenje krivičnog dela iz člana 350. stav 2. u vezi člana 61. KZ.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Dašića ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP navodima su radnje okrivljenog opisane u tački 1. izreke pogrešno pravno kvalifikovane kao produženo krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 61. KZ, jer nije opisano više krivičnih dela da bi se mogao primeniti institut iz člana 61. KZ, a ovo iz sledećih razloga:

Iz izreke pravnosnažne presude Osnovnog suda u Subotici 6K. 237/24 od 05.07.2024. godine u tački 1 proizlazi da je okrivljeni u periodu od aprila meseca 2023. godine do kraja februara 2024. godine u Subotici, sposoban da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, svestan da je njegovo delo zabranjeno, u nameri da sebi pribavi imovinsku korist omogućavao drugom nedozvoljen boravak u Srbiji, na taj način što je licima bez ličnih dokumenata koji su se nalazili u procesu ilegalne migracije, putničkim vozilom NN marke dostavljao životne namirnice i punjače za mobilne telefone, lično ili putem drugih lica, u šumsku oblast pograničnog dela Subotice, za šta su mu migranti plaćali iznos od 20-100 evra, dok su mu lica koja je slao da ilegalnim migrantima dostave namirnice davala 30% do 60% od novca koji su dobijali od ilegalnih migranata, te je tako pribavljao imovinsku korist.

Iz navedenog proizlazi da je okrivljeni u navedenom periodu omogućavao nedozvoljeni boravak licima bez ličnih dokumenata koji su se nalazili u procesu ilegalne migracije, pa i državljaninu Avganistana BB, u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist lično ili preko dugih lica, tako što je dostavljao životne namirnice i punjače za mobilne telefone, lično ili putem drugih lica u šumsku oblast pograničnog dela Subotice, na način bliže opisan u izreci.

Odredbom člana 350. stav 2. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Republiku Srbiju kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je radnja izvršenja ovog krivičnog dela određena trajnim glagolom, zbog čega se u smislu člana 112. tačka 30) KZ, smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Po oceni ovoga suda, iz činjeničnog opisa dela datog u stavu prvom izreke prvostepene presude proizlazi postojanje kontinuiteta radnje izvršenja krivičnog dela u vremenskom periodu od aprila meseca 2023. godine do kraja februara 2024. godine, koju je okrivljeni preduzimao u više navrata, na način kako je to detaljno opredeljeno u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela. Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog suda protivpravne radnje koje je okrivljeni preduzeo, a koje su bliže opredeljene u tački jedan izreke ne predstavljaju radnju izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ.

Odredbom člana 61. Krivičnog zakonika propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi produženog krivičnog dela iz člana 350. stav 2. KZ, jer se u radnjama okrivljenog ostvaruju bitna subjektivna i objektivna obeležja samo jednog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, pa samim tim nema mesta ni primeni instituta produženog krivičnog dela, u smislu odredbe člana 61. Krivičnog zakonika, za čije postojanje je potrebno da postoji više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca...

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i preinačio pravnosnažne presude u pogledu pravne ocene dela, tako što je radnje okrivljenog opisane pod tačkom jedan izreke pravnosnažne presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika, nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska objektivna i subjektivna obeležja upravo tog krivičnog dela.

S obzirom na izmenjenu pravnu kvalifikaciju, Vrhovni sud je odlučio i o krivičnoj sankciji, pa je, uzimajući u obzir okolnosti od značaja za odluku o vrsti i visini krivične sankcije u smislu člana 54. Krivičnog zakonika, utvrđene u redovnom postupku, okrivljenom AA zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca i uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora i novčane kazne u redovnom postupku, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, nalazeći da su ovako izrečene krivične sankcije, kako prema vrsti, tako i visini odgovarajuće težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog i neophodne su za postizanje zakonom propisane svrhe kažnjavanja.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući pribavljenu imovinsku korist kao i činjenicu da li je okrivljeni angažovao druga lica za prevoze i da su ta druga lica, a koja povreda zakona ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP iz kojih razloga zahtev u navedenom delu nije bio predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković