Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Zvonka Markovića i advokata Nikole Žarkovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br.50/23 od 15.08.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 656/24 od 31.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 05.02.2025. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Zvonka Markovića i advokata Nikole Žarkovića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br.50/23 od 15.08.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 656/24 od 31.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini K.br.50/23 od 15.08.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka, dva krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka kazna zatvora u trajanju od 1 godine, za dva krivična dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo iz člana 329. stav 1. KZ kazne zatvora u trajanju od po 3 meseca i za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, te je potom okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme za koje je bio lišen slobode od 06.04.2023. godine do 24.04.2023. godine, a istovremeno je osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim što ukoliko okrivljeni plati deo novčane kazne sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora, a ako okrivljeni isplati ostatak novčane kazne izvršenje kazne zatvora će se obustaviti.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Jagodini iznos od 59.196,00 dinara, a Višem sudu u Jagodini iznos od 121.251,00 dinar, te da na ime paušala plati sudu iznos od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 656/24 od 31.10.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovih branilaca, advokata Nebojše Simića i advokata Zvonka Markovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Jagodini K.br.50/23 od 15.08.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA - advokat Zvonko Marković, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Višeg suda u Jagodini K.br.50/23 od 15.08.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 656/24 od 31.10.2024. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka, za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ bliže opisano pod tačkom 3. izreke prvostepene presude i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, te mu zadržati kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 3 meseca za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ bliže opisano pod tačkom 2. izreke prvostepene presude i krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. KZ i okrivljenog osuditi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu mere elektronskog nadzora;

- branilac okrivljenog AA - advokat Nikola Žarković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu za krivično delo iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka i za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ bliže opisano pod tačkom 3. izreke prvostepene presude, te mu izreći jedinstvenu kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju i odrediti da će se ona izdržavati u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog - advokati Zvonko Marković i Nikola Žarković u podnetim zahtevima ističu da se u radnjama okrivljenog AA bliže opisanim pod tačkom 1. izreke pravnosnažne prvostepene presude ne stiču sva bitna zakonska obeležja bića krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Po stavu branioca okrivljenog - advokata Zvonka Markovića, kako snimci sigurnosnih kamera na kojima je zabeležen prolazak vojnih vozila i opreme kopnene vojske Vojske Srbije na javnom putu dana 16.11.2022. godine, a koje snimke je okrivljeni neovlašćeno pribavio i učinio dostupnim nepozvanom licu, ne predstavljaju tajni podatak, već tajni podatak sa oznakom tajnosti „INTERNO“ u konkretnom slučaju predstavlja sadržina akta Komande kopnene vojske Vojske Srbije I.br.111-1187 od 15.11.2022. godine kojim je uređeno kretanje vojnih vozila, odnosno transport oružja, oruđa i vojne opreme i njihova maršuta kretanja za dan 16.11.2022. godine, to stoga neovlašćeno pribavljanje od strane okrivljenog snimaka sigurnosnih kamera na kojima je zabeležen prolazak vojnih vozila i opreme kopnene vojske Vojske Srbije na javnom putu dana 16.11.2022. godine ne može predstavljati radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela. Po stavu branioca okrivljenog - advokata Nikole Žarkovića, kako je onog trenutka kada su vojna vozila dana 16.11.2022. godine izašla iz zaštićenog kruga kasarne ili drugog objekta koji vojska koristi i uključila se na javni put Ćuprija – Senje, krećući se planiranom maršutom, podatak o maršuti kretanja tih vojnih vozila, a čija tajnost je određena aktom Komande kopnene vojske Vojske Srbije I.br.111-1187 od 15.11.2022. godine, shodno odredbi člana 16. stav 1. tačka 5) Zakona o tajnosti podataka, izgubio tajnost njegovim činjenjem dostupnim javnosti i to neograničenom krugu lica koji konkretna vozila mogu da vide, snime nadzornim kamerama ili na drugi način saznaju za njihovo prisustvo na javnom putu, to stoga pribavljanje takvog podatka od strane okrivljenog nakon što je prestala njegova tajnost ne može predstavljati radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 104/2009) čini onaj ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „INTERNO“ ili „POVERLjIVO“ određene prema ovom zakonu.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka, te da iz činjeničnog opisa krivičnog dela bliže utvrđenog pod tačkom 1. izreke pravnosnažne prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA „u toku novembra meseca 2022. godine, na deonici puta Ćuprija – Senje i u selu Svojnovo, u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima i svestan da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno pribavljao podatke koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „INTERNO“ i neovlašćeno ih učinio dostupnim nepozvanom licu ...„ a na način bliže opisan u izreci presude, to se po nalaženju Vrhovnog suda u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, kako iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni neovlašćeno pribavio video snimke sa nadzornih kamera kojima je obuhvaćen putni pravac Ćuprija – Senje za dan 16.11.2022. godine kada je kopnena vojska Vojske Srbije imala vežbovne aktivnosti na Intervidovskom poligonu „Pasuljanske livade“, a na kojim snimcima je zabeleženo kretanje i vreme prolaska vojnih vozila i opreme, te potom podatke sa ovim snimcima nasnimljene na USB fleš memoriji neovlašćeno predao nepozvanom licu pod nadimkom „BB“, to je, po oceni ovoga suda, okrivljeni neovlašćenim pribavljanjem navedenih video snimaka sa nadzornih kamera koji prikazuju maršutu i satnicu kretanja vojnih vozila i opreme dana 16.11.2022. godine, odnosno transport oružja, oruđa i vojne opreme, kao i njihov broj, a koji transport oružja, oruđa i vojne opreme i njihova maršuta kretanja dana 16.11.2022. godine na relaciji Intervidovski poligon „Pasuljanske livade“ – Železnička stanica Ćuprija, kao i na relaciji Intervidovski poligon „Pasuljanske livade“ – Niš kasarna „Miša Stanimirović, je bio uređen aktom Komande kopnene vojske Vojske Srbije I.br.111-1187 od 15.11.2022. godine i čija sadržina je predstavljala tajni podatak sa oznakom tajnosti „INTERNO“, faktički na posredan način neovlašćeno pribavljao podatke koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „INTERNO“ i potom ih neovlašćeno učinio dostupnim nepozvanom licu pod nadimkom „BB“, a čime je okrivljeni u konkretnom slučaju preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka, pa se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog – advokata Zvonka Markovića i advokata Nikole Žarkovića u delu u kojem, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ističu da se u radnjama okrivljenog AA bliže opisanim pod tačkom 3. izreke pravnosnažne prvostepene presude ne stiču svi bitni zakonski elementi bića krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Po stavu branilaca okrivljenog, kako predmetna značka koja podseća na policijsku značku, a koju je okrivljeni nabavio radi upotrebe, nema na sebi urezan službeni broj značke kao njen obavezni element da bi se mogla smatrati javnom ispravom u pravnom saobraćaju, te nema urezanu ni godinu 1804. i većih je dimenzija od službene značke policijskih službenika, to shodno tome navedena značka nije podobna za upotrebu kao službena policijska značka, odnosno nije podobna da služi kao dokaz neke činjenice od značaja za pravne odnose, pa stoga nema ni svojstvo javne isprave shodno odredbi člana 112. stav 26. KZ.

Osnovni oblik krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 121/2012) čini onaj ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe. Stavom 2. člana 355. KZ propisan je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela koji postoji ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to iz činjeničnog opisa krivičnog dela bliže utvrđenog pod tačkom 3. izreke pravnosnažne prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „neutvrđenog dana u toku 2022. godine, u Paraćinu, u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima i svestan da je njegovo delo zabranjeno, nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu – službenu značku policije Republike Srbije koju je kupio od NN lica za neutvrđeni novčani iznos i za koju je znao da se radi o falsifikovanoj ispravi, a koja značka se razlikuje od originalne i to po dimenzijama – visini, dimenzijama malog štita, dimenzijama natpisa „Republika Srbija“, dimenzijama grba Republike Srbije, širini i površini natpisa „Policija“, širini lente, ovu lažnu javnu ispravu – metalnu značku je držao na dnu ormara u spavaćoj sobi, u balističkoj futroli marke „Protector“, u nameri da istu upotrebi kao pravu ...“, po nalaženju Vrhovnog suda proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Naime, kako iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom nabavio radi upotrebe lažnu službenu značku policije Republike Srbije koju je kupio od NN lica za neutvrđeni novčani iznos i za koju je znao da je falsifikovana, a u nameri da istu upotrebi kao pravu, te kako shodno odredbi člana 112. stav 26. KZ, kojom je propisano da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak, službena značka policije Republike Srbije predstavlja javnu ispravu nadležnog državnog organa, dakle kako iz izreke presude proizilazi da je okrivljeni u konkretnom slučaju nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu – službenu značku policije Republike Srbije u nameri da je upotrebi kao pravu, to se stoga, suprotno navodima branilaca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Zvonka Markovića u delu u kojem ukazuje da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču svi bitni zakonski elementi bića krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ. Po stavu branioca okrivljenog, pronađeni predmetni revolver shodno odredbi člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o oružju i municiji, kojom je propisano da je konvertibilno oružje ono oružje koje izgledom podseća na vatreno oružje i koje se s obzirom na konstrukciju i na materijal od koga je napravljeno može prepraviti tako da ispaljuje bojevu municiju, ne predstavlja konvertibilno oružje i ne može biti predmet krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, budući da je navedeni revolver funkcionalno neispravan i ne može biti prepravljen tako da se iz njega ispaljuje bojeva municija.

Osnovni oblik krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/2016) čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića osnovnog oblika krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, to iz činjeničnog opisa krivičnog dela bliže utvrđenog pod tačkom 5. izreke pravnosnažne prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „dana 06.04.2023. godine, u selu Svojnovo bb, opština Paraćin, u svom porodičnom domaćinstvu, u fioci garderobera u spavaćoj sobi, u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima i svestan da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno držao neispravno konvertibilno oružje i to jedan revolver marke „Ecol Viper 2.5“ kalibra 9 mm R fabričkog broja ..., koje oružje pripada „B“ kategoriji i može se nabaviti, držati i nositi samo na osnovu odobrenja nadležnog organa, koje okrivljeni nije posedovao, čime je postupio suprotno članu 5. stav 2. u vezi člana 4. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju i municiji, kao i delove za revolver i to okidač, udarnu oprugu, desne korice i desni metalni deo tela revolvera ...“, po nalaženju Vrhovnog suda proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da revolver marke „Ecol Viper 2.5“ kalibra 9 mm R fabričkog broja ..., koji je okrivljeni kritičnog dana neovlašćeno držao, predstavlja konvertibilno oružje koje pripada „B“ kategoriji, to dakle navedeni revolver može biti predmet krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, pa su stoga i u ovom delu kao neosnovani ocenjeni suprotni navodi branioca okrivljenog.

Nadalje, kako su u konkretnom slučaju krivično-pravne radnje okrivljenog AA bliže opisane pod tačkama 1, 3. i 5. izreke pravnosnažnne prvostepene presude, po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno od strane prvostepenog suda pravno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka (bliže opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude), krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ (bliže opisano pod tačkom 3. izreke prvostepene presude) i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ (bliže opisano pod tačkom 5. izreke prvostepene presude), to se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Zvonka Markovića ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da su nižestepeni sudovi oglasivši krivim okrivljenog za izvršenje navedenih krivičnih dela primenili krivični zakon koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti.

Ostali navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Nikole Žarkovića, kojima se po nalaženju Vrhovnog suda osporava ocena nižestepenih sudova o postojanju umišljaja kod okrivljenog da nabavi radi upotrebe lažnu javnu ispravu – službenu značku MUP-a RS, isticanjem branioca da iz nalaza i mišljenja komisije veštaka koja je obavila psihijatrijsko veštačenje okrivljenog proizilazi da okrivljeni nije hteo da pribavi lažnu javnu ispravu, već da je kao pasionirani ljubitelj vojske i policije spornu značku kupio u slobodnoj prodaji kao suvenir, nisu posebno ni razmatrani od strane Vrhovnog suda, budući da ovi navodi zahteva ne predstavljaju dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Zvonka Markovića i advokata Nikole Žarkovića, kao ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom advokata Zvonka Markovića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedene zahteve branilaca okrivljenog odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković