Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1385/14 od 20.11.2014. godine usvojene su žalbe branilaca okrivljenog L.N., pa je preinačena prvostepena presuda samo u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom L.N. zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno odredio da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo dok su žalbe branioca okrivljenog L.N. u preostalom delu kao i žalbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog M.D. u celosti odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 4237/10 od 01.04.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1385/14 od 20.11.2014. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.D., adv. T.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno novim i izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP-a održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D., adv. T.M. je nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.D. kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a i to konkretno kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, zbog kojeg je podnošenje zahteva dozvoljeno. Međutim, isti razlog branilac okrivljenog obrazlaže tako što ističe da se prvostepena presuda zasniva na „promenjenim“ iskazima optuženih i svedoka G.B., te da tokom postupka sud nije utvrdio „ulogu“ okrivljenog L.N., mesto gde se isti kritičnom prilikom nalazio, te ko je okrivljenog M.D. povezao sa NN licem i da li je isti opojnu drogu – m. kupovao za ličnu upotrebu. Ovim razlozima branilac praktično ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu u pravnosnažnoj presudi, a što ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Naime odredbom člana 484. ZKP-a, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP-a), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Kako branilac okrivljenog M.D. u konkretnom slučaju samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, a suštinski obrazlaže nedozvoljen razlog - pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, to je Vrhovni kasacioni sud isti na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i povredu zakona iz člana 439. ZKP-a, ali istu ne konrektizuje odnosno ne označava o kojoj tačno povredi zakona se radi već istu obrazlaže kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca i u tom delu odbacio kao nedozvoljen.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se kao razlog podnošenja zahteva ističe i povreda odredbe člana 441. ZKP-a, koju branilac okrivljenog uopšte ne obrazlaže, pa je Vrhovni kasacioni sud i u tom delu zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP-a i povredu člana 440. ZKP-a.

Međutim, istaknuti razlozi po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka jer ne spadaju u zakonske razloge navedene u članu 485. stav 4. ZKP-a, u kojoj su taksativno nabrojani razlozi zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni kasacioni sud i u tom delu zahtev branioca okrivljenog M.D., ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, postupajući na osnovu člana 485. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                            Vesko Krstajić,s.r.