Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog krivičnog dela teške krađe

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zlatan Kurtović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navodima da je donošenjem pravnosnažnih presuda povređena odredba člana 453. ZKP. U vezi sa tim, branilac ističe da je u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude po žalbama izjavljenim i u korist i na štetu okrivljenog, pobijanom pravnosnažnom presudom, ista izmenjena na štetu okrivljenog i to navođenjem u činjeničnom opisu krivičnog dela novih činjenica i okolnosti koje su nepovoljnije za okrivljenog, od onih koje su bile utvrđene u činjeničnom opisu ranijeg optužnog akta i opisu krivičnog dela navedenog u izreci ranije ukinute prvostepene presude, a koje činjenice su okrivljenom stavljene na teret nakon ukidanja ranije prvostepene presude, izmenom optužnog akta od strane javnog tužioca, što je dovelo i do teže pravne kvalifikacije krivičnog dela u pobijanoj presudi i strožije krivične sankcije.

Branilac navodi da je na štetu okrivljenog u pogledu radnje izvršenja krivičnog dela koje je predmet optužbe, izmenjenim optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret da je na naročito drzak način oduzeo tuđu pokretnu stvar, pa je osuđen zbog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od 12 meseci, dok je presudom donetom u ranijem postupku okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, zbog krivičnog dela iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, obzirom je iz dispozitiva prvobitnog optužnog akta izostala navedena kvalifikatorna okolnost potrebna za postojanje krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, postoji kada se presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji izmeni na štetu okrivljenog, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog (član 453. ZKP).

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, samo ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog, a ne i u slučaju kada je ista izjavljena i na njegovu štetu.

Iz spisa se utvrđuje da je prvobitnim optužnim predlogom OJT u Novom Pazaru Kt 818/20 (Kto 495/22) od 03.08.2022. godine okrivljenom AA, stavljeno na teret da je na drzak način oduzeo tuđu pokretnu stvar drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, čime je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika.

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 113/24 od 15.04.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, obzirom da u optužnom aktu, pri kome je javni tužilac ostao do kraja glavnog pretresa, nije navedeno da je okrivljeni krivično delo krađe izvršio na „naročito drzak način“, što bi u konkretnom slučaju, pretstavljalo kvalifikatornu okolnost potrebnu za postojanje krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika.

Ova presuda je, usvajanjem žalbi okrivljenog i njegovog branioca, kao i žalbe javnog tužioca koja je izjavljena zbog povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 482/24 od 17.07.2024. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, okrivljeni je pobijanom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 362/24 od 30.09.2024. godine, oglašen krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 meseci, a po optužnom aktu izmenjenom od strane javnog tužioca, koji je s obzirom da je ovlašćen da tokom celog trajanja krivičnog postupka, a sve do pravnosnažnog okončanja istog, raspolaže optužnim aktom, shodno ovlašćenjima iz člana 43. ZKP u vezi člana 409. stav 1. ZKP, precizirao optužni akt na glavnom pretresu održanom dana 30.09.2024. godine, u pogledu činjeničnog opisa, između ostalog i dodajući ispred reči „drzak način“ reč „naročito“, koja je izostala iz prvobitnog optužnog akta. Navedena presuda u svemu je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 724/24 od 27.11.2024. godine.

Dakle, nesporno je, da je nakon ukidanja presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K 113/24 od 15.04.2024. godine, okrivljeni pobijanom presudom donetom u ponovnom postupku, osuđen zbog težeg krivičnog dela i na strožiju krivičnu sankciju odnosno kaznu zatvora u dužem trajanju. Međutim, zabrana preinačenja na štetu okrivljenog, na koju ukazuje branilac može nastati u procesnoj situaciji kada je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, kako je to predviđeno odredbom člana 453. ZKP.

U konkretnom slučaju, protiv navedene prvostepene presude donete u ranijem postupku, žalba je izjavljena kako u korist okrivljenog (od strane okrivljenog i njegovog branioca), tako i na štetu okrivljenog (od strane OJT u Novom Pazaru i to zbog povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji), zbog čega je po oceni Vrhovnog suda, odluka doneta ponovnom postupku u saglalasnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Samim tim, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekršena zabrana iz člana 453. ZKP, te time nije učinjena ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, jer je sud u pogledu pravne kvalifikacije, a tako i krivične sankcije, okončao krivični postupak pravilnom primenom odredaba krivičnog zakona.

Pored ovoga, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca, kojima se u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je pogrešna pravna kvalifikacija krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim kao krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika, već bi se eventualno moglo raditi o krivičnom delu iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, iz razloga što način na koji su predmetna novčana sredstva oduzeta ne prevazilazi uobičajenu drskost koja po pravilu postoji i kod obične krađe.

Naime, odredbom člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika čini učinilac dela krađe (član 203. Krivičnog zakonika) ako je krađa izvršena na naročito opasan ili naročito drzak način.

Dakle, za postojanje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika, potrebno je da su u pogledu radnji izvršenja, objekta radnje i namere, ostvarena obeležja krivičnog dela obične krađe, a pored toga, kumulativno, i da je krađa izvršena pod kvalifikatornom okolnošću predviđenom u tački 3), koja se tiče načina izvršenja, odnosno da je izvršena na naročito opasan ili naročito drzak način.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je kritičnom prilikom, na naročito drzak način, oduzeo tuđu pokretnu stvar drugom, u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, tako što je u prodavnici, u trenutku kada je oštećeni izvadio sav novac koji je imao kod sebe, kako bi mu vratio kusur od kupljenog proizvoda, iskoristio trenutak njegove napažnje i isti mu otrgao iz ruku.

Po oceni ovoga suda, opisane radnje, koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom, sadrže sva objektivna obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, imajući u vidu da je okrivljeni kritičnom prilikom ispoljio veći intenzitet drskosti, koji se ogleda u tome što je oštećenom u prodavnici, iz ruku otrgao novac, iskoristivši njegovu nepažnju, dok mu je vraćao kusur, a koji stepen drskosti, s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, po oceni ovog suda, a suprotno navodima branioca, znatno prevazilazi i drskost koja se ispoljava pri izvršenju obične krađe.

Stoga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković