Zakonitost neposredne optužnice i postojanje krivičnog dela prinude

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-545/25 od 13.11.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru i branioca okrivljenog AA, advokata Rešada Plojovića i presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K br. 658/23 od 07.08.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Demir Crnovršanin, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, odnosno tako da odbije optužni predlog tužioca, ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepnom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac označava sve dokazne radnje koje su preduzete od strane tužilaštva pre donošenja naredbe o sprovođenju istrage, te označava nalaz i mišljenje veštaka psihijatra Hazirović Rešada, ekspertizu saobraćajne nezgode Fakulteta tehničkih nauka Univeziteta u Novom Sadu, Departmana za saobraćaj, nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke Dragana Davidovića sa dopunom, nalaz i mišljenje veštaka Vedada Pruševića sa dopunom, kao i sve dokaze koji su izvedeni u okviru preduzetih istražnih radnji od strane tužilaštva pre nego što je AA postao okrivljeni u tom postupku. Samim tim što ove dokazne radnje nisu preduzete nakon što je AA postao okrivljeni u ovom postupku, to isti nije mogao da prisustvuje preduzetim radnjama, o istima nije mogao da bude obavešten i u skladu sa tim je grubo povređeno pravo na odbranu, jer nije mogao da učestvuje u navedenim procesnim radnjama.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da nakon što je, povodom događaja od 10.05.2021. godine, podneta krivična prijava sprovedene su i dokazne radnje u predmetu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru KT 584/21 protiv okrivljenog BB, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru je nakon sprovedene istrage i prikupljnih dokaza došao do dokaza koji ukazuju da je krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti učinio okrivljeni AA. Protiv istog je tužilac, nakon saslušanja pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru u prisustvu branioca, advokata Rešada Plojovića, a zbog krivičnog dela prinuda iz člana 135. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, podigao neposrednu optužnicu shodno odredbi člana 331. stav 5. ZKP, bez sprovođenja istrage, jer su prikupljeni dokazi koji se odnose na krivično delo i učinioca, a što opravdava i pruža dovoljno opravdane sumnje za podizanje optužnice. Ista optužnica potvrđena je i rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru Kv-450/23 od 03.11.2023. godine. Stoga, imajući u vidu činjenicu da iz spisa predmeta proizlazi da je sud u svemu primenio odredbu člana 331. stav 5. ZKP, to povrede ovog člana nema, a osim toga okrivljeni nije mogao biti obavešten o preduzimanju dokaznih radnji, jer u tom momentu nije imao svojstvo okrivljenog lica, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, uz obrazloženje da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim ne predstavlja krivično delo, s obzirom da iz radnje koja je okrivljenom stavljena na teret optužnim aktom ne proizlazi da su radnje koje je preduzeo okrivljeni imale za cilj da prinude oštećenog BB da pomeri svoje vozilo kako bi okrivljeni mogao nesmetano da nastavi kretanje, niti je precizno navedeno da je okrivljeni zahtevao od oštećenog da se pomeri. Osim toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da radnje okrivljenog eventualno sadrže zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, s obzirom da okrivljeni svojim radnjama nije zahtevao od oštećenog bilo kakvo postupanje, već je nesumnjivo utvrđeno da je došlo do nesuglasica oko prava prvenstva prolaza i okrivljeni je izrevoltiran time izašao iz svog vozila i nasrnuo na oštećenog.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a kako su isti navodi već isticani u žalbi branioca okrivljenog podnetoj protiv prvostepene presude o čemu je Apelacioni sud u Kragujevcu, na strani 6 pasus 5 i strani 7, pasus 1 i 2 obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge, to iste ovaj sud prihvata kao pravilne i na njih u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Kako radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude sadrže sve elemente krivičnog dela prinuda iz člana 135. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, to po nalaženju ovog suda nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju pravilno primenili krivični zakon, a suprotni navodi branioca da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni su kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković