Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog navodne povrede identiteta optužbe
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbija kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Sud nalazi da izmenama činjeničnog opisa u izreci presude u odnosu na optužni akt nije povređen objektivni identitet optužbe, jer nije dodata veća kriminalna aktivnost okrivljenom.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 226/2021
11.03.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Biljane Sinanović, Dubravke Damjanović, Dragana Aćimovića i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Saše Čupića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 212/19 od 29.09.2020. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 151/20 od 14.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 11.03.2021. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 212/19 od 29.09.2020. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 151/20 od 14.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 212/19 od 29.09.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 2 godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom na osnovu člana 84. KZ prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara koja se ima izvršiti slobodi i ne može trajati duže od 2 godine, a ukoliko se okrivljeni bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti, sud će odrediti da se mera prinudno izvrši odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.
Navedenom presudom, obavezan je okrivljeni AA da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, plati na ime troškova krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu iznos od 18.987,00 dinara, Osnovnom sudu u Prokuplju iznos od 27.912,00 dinara, kao i paušalni iznos od 3.000,00 dinara.
Istom presudom, okrivljeni AA na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 151/20 od 14.12.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 212/19 od 29.09.2020. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Saša Čupić, zbog povrede člana 74. ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo pristvo bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP.
Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.
Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi, da je pobijanim presudama povređen objektivni identitet optužbe, jer su u činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim unete činjenice koje ne sadrži optužni akt, pa činjenični opis u izreci prvostepene presude nije ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.
Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome (na strani 2, stav 12 i strani 3 stav 1 drugostepene presude), da povrede objektivnog identiteta optužbe nema i da intervencijom suda ni u kom slučaju nije dodata veća kriminalna aktivnost okrivljenom, već je isti oglašen krivim za lakše krivično delo, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, obzirom da navedeno ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu povrede odredbe člana 74. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA navodi kao razlog podnošenja zahteva, jer navedene povrede nisu obrazložene.
Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Radmila Dragičević Dičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić