Ukidanje presude zbog povrede prava na nepristrasan sud; izuzeće sudija

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 242/2020 od 11.12.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA i Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 837/2020 od 28.07.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Latinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Višeg suda u Novom Sadu Kž1 242/2020 od 11.12.2020. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Tatjane Đurašković, kao predsednika veća, Biljane Delić i Tatjane Šunjka, kao članova veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kž2 529/20 od 16.07.2020. godine, kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 1329/20 od 01.07.2020. godine, kojim je produžen pritvor prema ovom okrivljenom, a rešenje je doneto u veću sastavljenom od sudija Biljane Delić, predsednika veća i sudija Tatjane Đurašković i Ivane Josifović, kao članova veća.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kž2 685/20 od 09.09.2020. godine, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA i Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu, ukinuto rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu K 837/20 od 28.07.2020. godine, kojim je okrivljenom AA ukinut pritvor i na osnovu člana 208. i 209. ZKP zabranjeno napuštanje stana na adresi u ..., ulica ... uz primenu elektronskog nadzora i zabranu korišćenja telefona i interneta i primanja drugih lica u stan, a rešenje je doneto u veću sastavljenom od sudija Biljane Delić, predsednika veća i sudija Tatjane Đurašković i Vidoja Mitrića, članova veća.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kž2 788/20 od 08.10.2020. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 1889/20 od 17.09.2020. godine, kojim je okrivljenom ukinut pritvor pa mu je na osnovu člana 208. ZKP određena mera zabrana napuštanja stana na adresi u ..., ulica ..., uz primenu elektronskog nadzora i zabrane korišćenja telefona i interneta i primanja drugih lica u stan, a rešenje je doneto u veću sastavljenom od sudija Biljane Delić, predsednika veća i sudija Tatjane Đurašković i Tatjane Šunjka, kao članova veća.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvecije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim ili kada je imao određene procesne uloge u tom istom predmetu - odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana propisana mogućnost izuzeća ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Prilikom donošenja odluke o pritvoru, kao najstrožijoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, pre ocene postojanja zakonom propisanih razloga za određivanje ili ukidanje te mere, sudija mora imati ubeđenje najvišeg stepena da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo, koje se zasniva na detaljnom upoznavanju sa svim okolnostima, činjenicama i dokazima koji se tiču kako samog okrivljenog tako i krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, kao i stvorenom opštem utisku o predmetu, što neminovno dovodi do stvaranja predubeđenja sudije u tom krivičnom postupku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sudija koji je u određenom krivičnom postupku donosio odluke o pritvoru ima formirano predubeđenje kako u odnosu na krivično delo, tako i u odnosu na okrivljenog, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tog sudije u donošenju meritorne odluke u tom istom predmetu svakako determinisano prethodnim odlučivanjem o pritvoru prema okrivljenom.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom dužan da održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, determinisanost sudije koji je u određenom krivičnom postupku odlučivao o pritvoru protiv okrivljenog a naročito ako je odlučivao više puta, takvog je stepena, da predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega se taj sudija, iako ta procesna uloga nije izričito propisana članom 37. stav 1. ZKP koji obuhvata razloge za obavezno izuzeće, treba izuzeti od sudijske dužnosti prilikom donošenja meritorne odluke u istom krivičnom postupku.

Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stav izražen u odluci Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine, a u vezi s tim i stav Vrhovnog kasacionog suda izražen u odlukama Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine i Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, sudije Tatjanu Đurašković, Biljanu Delić i Tatjanu Šunjka je trebalo izuzeti prilikom donošenja drugostepene presude, zbog njihovih procesnih uloga u prvostepenom postupku - učestvovanja u donošenju više odluka o pritvoru, odnosno o ukidanju pritvora okrivljenom AA koji je zamenjen merom zabrane približavanja i komunikacije okrivljenog sa oštećenom - pa kako to nije učinjeno, drugostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka Vrhovni kasacioni sud je ukinuo drugostepenu presudu, usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i predmet vratio Višem sudu u Novom Sadu na ponovni postupak i odlučivanje, da bi u skladu sa primedbom iznetom u ovoj presudi donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić