Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti; utvrđivanje zakonskih obeležja teške krađe

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Petar Isakov, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i da u osuđujućem delu u odnosu na okrivljenog AA pravnosnažne presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da se u tom delu pobijane presude preinače i okrivljeni AA oslobodi od optužbe, kao i da se u smislu člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Isakova je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP na taj način što je u donošenju prvostepene presude učestvovao sudija Vioglavin Svetolik, koji je bio član veća koje je okrivljenom AA u predmetu broj 7Kv-851/19 od 13.11.2019. godine odredilo pritvor, potom učestvovao u donošenju odluke o suđenju u odsustvu prema okrivljenom AA i takođe bio član veća koje je 22.01.2021. godine donelo rešenje 2Kv-44/21 kojim je određeno da ostaje na snazi rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu 7Kv 851/19 od 13.11.2019. godine kojim je okrivljenom AA određen pritvor.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, isti navodi isticani su i u žalbi branioca okrivljenog AA i bili su predmet razmatranja drugostepenog suda koji je postupao po žalbama izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 30K 547/17 od 25.08.2021. godine. Drugostepeni sud je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 pasus 7 i strana 4 pasus 1 izneo jasne i argumentovane razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se nisu mogle zasnivati. Kao nezakonite dokaze branilac označava zapisnik o prepoznavanju lica od strane okrivljenog koje je izvršeno 08.03.2017. godine, iz razloga što je odredbom člana 232. stav 1. ZKP propisano da se o svakoj radnji preduzetoj u toku postupka sastavlja zapisnik istovremeno sa preduzimanjem radnje, međutim u konkretnom slučaju zapisnik o prepoznavanju lica nosi datum 06.04.2017. godine, dok je kriminalističko-tehnička dokumentacija sastavljena četiri godine nakon navodnog prepoznavanja (2021. godine), na kojim dokazima se pravnosnažne presude nisu mogle zasnivati.

Ovakve navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ovakvi navodi neosnovani, o čemu je u obrazloženju presude na strani 5 pasus 3 i strani 6 pasus 1 dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Pored toga branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i navodi da izreka presude kojom je okrivljeni oglašen krivim ne sadrži ni jednu od alternativno predviđenih radnji krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika (KZ), već je u izreci opisana samo radnja izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ čini učinilac dela krađe (član 203.), ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ proizilazi da ovo krivično delo, koje predstavlja poseban kvalifikovani oblik krađe, čini lice koje krivično delo krađa iz člana 203. KZ izvrši pod nekom od kvalifikatornih okolnosti predviđenih u tačkama od 1) do 6) navedenog člana, konkretno, tačkom 1) - ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pored ostalih okrivljenom AA i dr, stavljeno na teret da je „u stanju kada su mogli da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima, po prethodnom dogovoru, a u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, oduzeli i prisvojili tuđe pokretne stvari, na taj način što su ... upotrebom klešta za sečenje lima, makaza za orezivanje voća i dva noža načinili otvore sa zadnje strane i na krovu kioska „Moj kiosk Štampa-Futura plus“...pri čemu su bili svesni svoga dela, hteli su njegovo izvršenje i bili su svesni da je njihovo delo zabranjeno“. Ovako opisana radnja (pravljenje otvora na kiosku upotrebom klešta za sečenje lima, makaza za orezivanje voća i dva noža), po nalaženju ovog suda, predstavlja radnju obijanja pod kojom se inače podrazumeva nasilno prodiranje u zatvoreni prostor, dakle upotreba fizičke snage radi nasilnog uklanjanja prepreka u cilju ulaženja u zatvoreni prostor i po pravilu oštećenje delova zatvorenog prostora ( u ovom slučaju pravljenje otvora sa zadnje strane i na krovu kioska), a koja radnja predstavlja jednu od alternativno propisanih oblika izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ.

Dakle, suprotno stavu branioca u radnjama okrivljenog stiču se sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je oglasivši okrivljenog krivim za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ primenio zakon koji se ne može primeniti.

Iz svega napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić