Presuda Vrhovnog suda o pokušaju izazivanja opšte opasnosti i pojmu „veći broj ljudi“

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti u pokušaju iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. i člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bogdana Đukića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.474/21 od 28.05.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.588/24 od 16.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.03.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bogdana Đukića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.474/21 od 28.05.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.588/24 od 16.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.474/21 od 28.05.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti u pokušaju iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. i člana 30. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci kao glavnu kaznu u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 03.08.2021. godine do 10.09.2021. godine, a koja se ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje u ..., bez primene mera elektronskog nadzora, pri čemu ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, te je okrivljeni istovremeno osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara kao sporednu kaznu koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se svakih 1.000,00 dinara novčane kazne računati kao jedan dan zatvora.

Istom presudom oštećeni BB, VV i GG su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati oštećenima BB i VV iznos od 351.000,00 dinara, oštećenom GG iznos od 189.000,00 dinara, te Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju iznose od 84.696,00 dinara i od 48.000,00 dinara, a Osnovnom sudu u Prokuplju iznos od 105.750,00 dinara, kao i da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.588/24 od 16.10.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.474/21 od 28.05.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Bogdan Đukić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači nižestepene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu se stavlja na teret ili da ukine nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP, s obzirom na sadržaj zahteva, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da činjenični opis dela dat u izreci prvostepene presude ne sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti u pokušaju iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. i člana 30. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i to pre svega ne sadrži uzrok zbog kojeg u konkretnom slučaju nije došlo do zapaljenja tečnosti iz bačenih flaša prilikom pada istih i izazivanja požara kojim bi okrivljeni izazvao opasnost za život i telo ljudi, a što po braniocu predstavlja bitan objektivni elemenat kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela, a takođe ne sadrži ni navode koji bi ukazali na postojanje umišljaja kod okrivljenog za izvršenje predmetnog krivičnog dela kao bitnog subjektivnog elementa krivičnog dela, zbog čega bi se po braniocu u konkretnom slučaju eventualno moglo raditi samo o prekršaju iz domena narušavanja javnog reda i mira. Pored toga, pronalaženje pivskih flaša, te zapaljive tečnosti – benzina i tkanine, zatim korišćenje automobila za dolazak blizu kafića i pristupanje paljenju delova tkanine udenutih u flaše na udaljenosti od 30 do 40 metara ispred kafića, po stavu branioca predstavljaju samo delatnosti koje je trebalo da doprinesu izvršenju krivičnog dela i da olakšaju njegovo izvršenje, ali se u sadržajnom smislu ne mogu podvesti pod radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, već imaju samo karakter pripremnih radnji koje prethode radnji izvršenja krivičnog dela i koje nisu kažnjive.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 11.09.2009. godine), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i vreme presuđenja, čini lice koje požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. Stavom 3. člana 278. KZ propisan je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela koji postoji ako su dela iz stava 1. i 2. ovog člana učinjena na mestu gde je okupljen veći broj ljudi.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića kvalifikovanog oblika krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „... u stanju bitno smanjene uračunljivosti u koju je sebe doveo upotrebom alkohola, pokušao da požarom, na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, izazove opasnost za život ili telo ljudi, na način što je napustivši kafić „Kastelo“, u kome se nalazio sa prijateljem DD, ušao u putničko motorno vozilo ..., krećući se iz pravca Niša ka centru grada, bacio u pravcu kafića „Kastelo“ jednu staklenu flašu sa zapaljivom tečnošću u čijem grliću se nalazila zapaljena tkanina, koja se flaša polomila i udarila u ivičnjak kolovoza na oko dva metra od bašte kafića u kojoj su sedeli oštećeni VV, ĐĐ, BB i GG, svi iz ..., kao i EE, ŽŽ, ZZ, II i JJ, svi iz ..., i koja se prilikom pada nije zapalila, da bi u povratku krećući se iz pravca centra grada ka Nišu ponovo u pravcu kafića bacio flašu sa zapaljivom tečnošću u čijem grliću se nalazila zapaljena tkanina, koja je flaša pala u blizini stola za kojim su sedeli VV, BB i ĐĐ, koja se takođe polomila, ali se tečnost iz flaše nije zapalila i ostali su tragovi zapaljive tečnosti na oštećenom VV, kao i tragovi srče koji su se rasuli ispod njihovih nogu, pri čemu je bio svestan da dovođenjem sebe u stanje alkoholisanosti može učiniti krivično delo, pa je na to pristao“, a u vreme i na mestu bliže navedenom u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti u pokušaju iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. i člana 30. KZ za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da delo okrivljenog ne predstavlja krivično delo izazivanje opšte opasnosti u pokušaju iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. i člana 30. KZ i da se u konkretnom slučaju eventualno može raditi samo o prekršaju iz domena narušavanja javnog reda i mira. Pored toga, kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo jednu od alternativno propisanih radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela, s tim što u konkretnom slučaju nije došlo do nastupanja posledice krivičnog dela u vidu nastupanja opasnosti za život i telo ljudi, te je krivično delo ostalo u pokušaju, to stoga, suprotno navodima branioca okrivljenog, opisane radnje okrivljenog nemaju samo karakter pripremnih radnji koje prethode radnji izvršenja krivičnog dela, a kako to u podnetom zahtevu neosnovano ističe branilac okrivljenog. Takođe, kako uzrok zbog kojeg u konkretnom slučaju nije nastupila posledica krivičnog dela, po nalaženju Vrhovnog suda, ne predstavlja bitan objektivni elemenat predmetnog krivičnog dela, to stoga i nije neophodno njegovo navođenje u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci presude, pa se sledstveno tome i u ovom delu suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog kao kvalifikovani oblik krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti u pokušaju iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. i člana 30. KZ, a usled po stavu branioca pogrešnog tumačenja pravnog standarda pojma „više ljudi“, koji predstavlja kvalifikatornu okolnost predmetnog krivičnog dela. U prilog svog stava branilac navodi da kako su u konkretnom slučaju u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci prvostepene presude navedena samo imena devetoro lica koja su se kritičnom prilikom nalazila u bašti kafića i čiji su život ili telo bili ugroženi, a koji broj lica po braniocu ne zadovoljava cenzus pravnog standarda „veći broj ljudi“, jer se po njemu prema stavu sudske prakse pod pojmom „više ljudi“ podrazumeva najmanje deset lica, to stoga u konkretnom slučaju ne postoji kvalifikovani oblik krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo sa razloga jer kvalifikatornu okolnost kod težeg oblika krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. KZ čini to što je delo iz stava 1. ili 2. ovog člana učinjeno na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, pri čemu se pojam „veći broj ljudi“, po nalaženju Vrhovnog suda, može različito shvatiti i predstavlja pravni standard koji sud ceni u svakom konkretnom slučaju prema svim okolnostima krivičnog dela, ali to ne bi moglo biti manje od pet lica (pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 17.04.2006. godine). Imajući u vidu napred navedeno, te broj lica koja su se kritičnom prilikom nalazila u bašti kafića „Kastelo“ gde je okrivljeni pokušao da požarom izazove opasnost za život ili telo ljudi, a kojih devetoro lica su poimenično navedeni u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci pravnosnažne prvostepene presude, kao i imajući pri tome u vidu sve okolnosti predmetnog krivičnog dela, to se, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju radi o većem broju ljudi u smislu kvalifikatorne okolnosti iz stava 3. člana 278. KZ, pa su stoga, suprotno navodima branioca okrivljenog, od strane nižestepenih sudova pravilno pravno kvalifikovane krivičnopravne radnje okrivljenog AA kao kvalifikovani oblik krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti u pokušaju iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. i člana 30. KZ, te se navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjuju kao neosnovani.

Ostali navodi branioca okrivljenog u kojima iznosi sopstveni zaključak da se u konkretnom slučaju radi o nepodobnom pokušaju iz člana 31. KZ jer po braniocu iz izvedenih dokaza proizilazi da je tkanina, koja je bila uvučena u grliće flaša, zbog svog sirovinskog sastava predstavljala nepodobno sredstvo za izazivanje požara, te navodi branioca kojima osporava zaključke i date razloge suda vezano za postojanje umišljaja na strani okrivljenog za izvršenje predmetnog krivičnog dela, kao i navodi branioca kojima osporava činjenična utvrđenja i zaključke suda kao neutemeljene u izvedenim dokazima, nisu ni razmatrani od strane Vrhovnog suda, budući da svi ovi navodi ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca. Pored toga, nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljenog u kojima ističe da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno odbio većinu dokaznih predloga odbrane, a koji navodi bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 395. ZKP, zbog koje takođe nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca, odnosno okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bogdana Đukića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković