Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2826/13 od 09.12.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih M.D. i V.M., a presuda Višeg suda u Užicu K br. 100/11 od 22.03.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2826/13 od 09.12.2013. godine branilac okrivljenog M.D., adv. I.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP-a i to odredbe člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, uz obrazloženje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači drugostepenu presudu i okrivljenog M.D. u smislu člana 423. tačka 2. ZKP-a oslobodi od optužbe, uz dalji predlog da se branilac okrivljenog obavesti o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, kako bi prisustvovao istoj, te i da se okrivljenom prekine izvršenje kazne.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D., adv. I.R., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP- a), okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.D., adv. I.R., u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda sastoji, već suštinski polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i pogrešnom ocenom izvedenih dokaza - iskaza okrivljenog V.M. i svedoka B.G., N.R. i S.V., te iznosi sopstveni zaključak da je okrivljeni M.D. oglašen krivim na osnovu indicija i pretpostavki, a što sve ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud isti, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.