Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu teškog dela protiv opšte sigurnosti

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 933/19 od 18.11.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog Predraga Ćosića - advokata Zore Dobričanin Nikodinović, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.288/14 od 07.05.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog Predraga Ćosića - advokat Zora Dobričanin Nikodinović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine presude Višeg suda u Beogradu K.br.288/14 od 07.05.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 933/19 od 18.11.2019. godine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak, kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti okrivljenog i njegovog branioca o sednici veća i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do okončanja postupka po podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Predraga Ćosića u podnetom zahtevu ističe da radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude ne sadrže sve elemente krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Po stavu branioca sam način nepropisnog nošenja vatrenog oružja koje je napunjeno, sa patronom u cevi i nezakočeno, bez njegove upotrebe, ne može predstavljati radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela jer takvo nošenje vatrenog oružja dovodi samo do apstraktne opasnosti da dođe do njegovog opaljenja, pri čemu je za postojanje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ neophodno da je usled preduzimanja radnje izvršenja, a koja se sastoji u preduzimanju neke opšteopasne radnje ili upotrebi nekog opšteopasnog sredstva, kao posledica nastupila konkretna opasnost po život i telo određenog lica ili određenog ili odredivog broja lica, a osim toga radnje okrivljenog nisu u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa povređivanjem sada pokojnog oštećenog AA.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni Predrag Ćosić opšteopasnom radnjom u vidu upotrebe vatrenog oružja, a koje vatreno oružje je nosio napunjeno, sa patronom u cevi i otkočeno, izazvao opasnost za život i telo ljudi, usled čega je nastupila smrt oštećenog AA, a u vreme, u mestu i na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, suprotno navodima branioca okrivljenog, u izreci pravnosnažne presude je navedena i opisana radnja izvršenja krivičnog dela koja se sastoji u nepropisnom nošenju vatrenog oružja koje je bilo napunjeno, sa patronom u cevi i otkočeno, a koje nepropisno nošenje je u svom uzročno-posledičnom sledu dovelo do teže posledice i to do smrti pokojnog oštećenog AA.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje da je i u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da delo koje je opisano u izreci pobijane pravnosnažne presude nije krivično delo. Ovaj svoj stav branilac okrivljenog obrazlaže time da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve elemente krivice u smislu člana 22. KZ, jer se u istoj ne navodi sa kojim oblikom vinosti je okrivljeni postupao u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, već je samo u obrazloženju presude navedeno da je okrivljeni u odnosu na ovo krivično delo postupao sa direktnim umišljajem.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer kako iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ - ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. ovog člana, proizilazi da se ovo krivično delo ne može izvršiti ni sa jednim drugim oblikom krivice, osim sa umišljajem, to stoga, po oceni ovoga suda, kod ovog krivičnog dela, kod koga se direktan umišljaj podrazumeva, nije neophodno posebno opisivanje oblika krivice u izreci presude, već je dovoljno da je to navedeno u obrazloženju presude, a što je u konkretnom slučaju i učinjeno, a kako to navodi i sam branilac u podnetom zahtevu.

Osim toga, po oceni ovoga suda, nesnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u odnosu na krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, isticanjem da je okrivljeni u konkretnom slučaju mogao biti oglašen krivim jedino za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 4. u vezi stava 1. KZ, obzirom da kako je prema izreci pravnosnažne presude do opšteopasne radnje i to pritiskanja obarača na vatrenom oružju - lovačkoj pušci i ispaljenju projektila iz nje došlo usled mahinalne i nehotične radnje okrivljenog, to se stoga ne radi o eventualnom umišljaju okrivljenog u odnosu na osnovno delo iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, već o njegovom nehatnom postupanju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni u odnosu na osnovno delo iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ postupao sa eventualnim umišljajem, dok se prouzrokovana teža posledica iz člana 288. stav 2. KZ - smrt pokojnog oštećenog AA može pripisati svesnom nehatu okrivljenog, to je dakle sud pravilno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a ne kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 4. u vezi stava 1. KZ kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ističe da je sud u izreci pravnosnažne presude naveo nepostojeću odredbu Pravilnika o merama bezbednosti u lovištu, obzirom da je naveo da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao „suprotno članu 4. stav 1. i 2. Pravilnika o merama bezbednosti u lovištu“ („Službeni glasnik RS“, broj 76/11), iako iz odredbe člana 4. navedenog Pravilnika proizilazi da član 4. istog uopšte nema stav 2. i da se u konkrentom slučaju zapravo radi o tačkama 1) i 2), a ističe se i da se odredbe člana 4. navedenog Pravilnika koje se odnose na mere bezbednosti kojih su dužni da se pridržavaju učesnici u lovu, ne mogu primeniti na konkretnu situaciju opisanu u izreci presude, obzirom da okrivljeni kritičnom prilikom nije bio u lovu, već je zajedno sa pokojnim oštećenim bio u lovištu, tačnije u prihrani divljači.

Naime, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Predraga Ćosića - advokata Zore Dobričanin Nikodinović bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K.br.288/14 od 07.05.2019. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 5 drugostepene presude Kž1 933/19 od 18.11.2019. godine izneo argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Imajući u vidu da je sud pravilno našao da se u krivičnopravnim radnjama okrivljenog Predraga Ćosića stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i pravilno je okrivljenog za ova krivična dela oglasio krivim i osudio, to su neosnovani i navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP kada je okrivljenom izrekao krivičnu sankciju za dela koja nisu krivična dela.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Ćosića u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke nije dao ocenu žalbenih navoda odbrane, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, navodima u obrazloženju zahteva kojima branilac okrivljenog obrazlaže svoj stav da u radnjama okrivljenog vezano za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ nema protivpravnosti se, po nalaženju ovoga suda, u suštini osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da kako je prema izvedenim dokazima okrivljeni kritičnog dana imao oružni list za lovačko oružje, a koji mu nije oduzet rešenjem MUP-a RS, te kako je bio član Lovačkog saveza Srbije, Lovačko udruženje „Dunav-Grocka“ i posedovao važeću godišnju lovnu kartu za lovnu sezonu 2012/2013 godine, to mu je BB mogao dati na poslugu svoju lovačku pušku, pa je stoga okrivljeni u smislu Zakona o oružju i municiji zakonito i savesno sa sobom nosio pozajmljenu lovačku pušku. Imajući u vidu da ukazivanje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova ne predstavlja dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu podneti zahtev ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, citirajući zakonski tekst iste i navodeći samo to da je prvostepeni sud protivno odredbi člana 420. stav 1. ZKP u izreku prvostepene presude uneo radnju izvršenja krivičnog dela koju ne sadrži optužni akt javnog tužioca, a zbog koje povrede krivičnog zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne navodi jasno u čemu se tačno sastoji prekoračenje optužbe, odnosno koje konkretne reči vezano za radnju izvršenja krivičnog dela, koje ne sadrži optužni akt javnog tužioca, je sud dodao u činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Ćosića - advokata Zore Dobričanin Nikodinović, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić