Presuda za krivično delo trgovina ljudima i razgraničenje od prevare

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene Gabrijele Osmanović, advokat Filip Domazet, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da, ukoliko nađe da nema mesta preinačenju ili ukidanju pobijanih presuda, okrivljenoj ublaži kaznu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Gabrijele Osmanović, je neosnovan.

Branilac okrivljene Gabrijele Osmanović, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi odredbe opšteg karaktera – iz člana 485. stav 1.tačka 1) i 3) ZKP, koje propisuje okvirno razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, koje u obrazloženju zahteva konkretizuje navodeći da je u konkretnoj situaciji krivični zakon pogrešno primenjen, jer se u radnjama okrivljene ne stiču obeležja krivičnog dela za koje je oglašena krivom - iz člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika, već eventualno krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika.

Ovi navodi, kojima se po oceni Vrhovnog suda, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Odredbom člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da krivično delo trgovina ljudima čini onaj ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima.

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev proizilazi da su okrivljeni Gabrijela Osmanović i Miloš Stefanović, na mestu bliže označenom u toj izreci, u vremenskom periodu od kraja 2019. godine do 04.01.2024. godine, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, svesni protivpravnosti svoga dela i hteli njegovo izvršenje, po prethodnom međusobnom dogovoru, najpre dovođenjem u zabludu, a zatim silom i pretnjom, te zloupotrebom teških prilika vrbovali i držali oštećenog AA, znajući da je bez porodice, bližih srodnika i bez materijalnih primanja, da je prepušten sam sebi u cilju eksploatacije, vršenja krivičnih dela i prosjačenja, obećanjima okrivljene Gabrijele Osmanović, koja se nakon smrti njegove bake preselila u njegovu porodičnu kuću, da će se brinuti i starati o njemu, te pošto se u kuću uselio i vanbračni suprug okrivljene Gabrijele Osmanović, okrivljeni Miloš Stefanović, nagovorila oštećenog da zaključe ugovor o kupovini kuće – pomoćnog objekta za iznos od 5.000,00 evra, koji mu je navodno isplatila i u narednom periodu zahtevala od oštećenog da izvrši fizičku deobu imovine sa svojim stricem, a posle izvršene deobe oglasila na prodaju imovinu koju je oštećeni nasledio iza smrti dede i babe i zadržavala novac koji je oštećenom pripao pošto je potpisao ugovore, a oštećenom dala samo da jede i u narednom periodu zajedno sa okrivljenim Milošem Stefanovićem batinama, ucenama i manipulacijama da će oštećenog poslati u dom i da mu neće dati da jede, prinudili oštećenog na vršenje krivičnih dela krađe i na prosjačenje i preselili ga sa spratnog dela kuće gde je živeo, da boravi i spava u podrumu bez osnovnih uslova za život, bez šporeta i tople vode, u kome je oštećeni zbog hladnoće spavao u odeći, zatim u toku 2021. i 2022. godine govorili da nemaju novca za život i da im je novac potreban zahtevajući od njega da vrši krađe, a kada bi se oštećeni usprotivio i odbio da postupi po njihovim zahtevima, svaki put je dobijao batine od okrivljenih koji su ga ucenjivali i uskraćivali hranu po 3, 4 dana, zbog čega je bio prinuđen da hranu traži po kontejnerima, radnjama i na pijaci, da beži od njih i da spava na železničkoj stanici; govorili mu da mora da ispuni sve njihove zahteve kako bi dobijao hranu, zbog čega je u više navrata ukrao više bicikli, tako što bi mu okrivljeni Miloš Stefanović govorio koji bicikl želi da ukrade, pokazao prstom na isti i dao mu klešta – makaze kojima bi oštećeni presekao sajlu, koje bicikle je okrivljeni prodavao i uzimao novac, koji je trošio sa okrivljenom, a oštećeni je u tri navrata osuđen presudama Osnovnog suda u Pirotu zbog oduzimanja više bicikli, 10 metara ograde od gvožđa, za koju ogradu mu je okrivljena rekla da od komšije prenese u dvorište i sakrije, a zatim je prodala, kao i zbog oduzimanja, na zahtev okrivljene, u više navarata više od 100 kg crnog luka, a kada je oštećeni krajem 2022. godine počeo da prima novčanu socijalnu pomoć u iznosu od 9.385,00 dinara mesečno okrivljena, koja je i sama primala socijalnu pomoć i dečiji dodatak, odlazila bi sa oštećenim do pošte tako što bi mu ispred pošte davala njegovu ličnu kartu radi isplate novca, a po izlasku iz pošte uzela bi mu isplaćeni novac i ličnu kartu, ostavljajući mu samo 1.000,00 dinara, čemu oštećeni nije smeo da se usprotivi znajući šta ga čeka ukoliko to učini, da bi od leta 2023. godine, na isti način pretnjama i batinama prinudila oštećenog na prosjačenje, govoreći mu iznose koje treba da isprosi, a kada je okrivljeni Miloš Stefanović izašao sa izdržavanja kazne zatvora, počeo je isto to da traži, te je oštećeni iz straha od batina, prosio po ulicama, prodavnicama i lokalima, a isprošeni novac predavao okrivljenima, a kada ne bi doneo novac trepeo je batine i maltretiranje... tako što su ga bi ga uvodili u podrum gde je boravio i tukli, udarajući ga šakama po glavi i ramenima, dok im navodno ne prizna da nije predao sav novac ili dok im ne preda sav novac, pri čemu su zahtevali od njega da od isprošenog novca u gradu kupuje hranu i druge namirnice, a taj novac su koristili i za kocku, slali ga da vrši uplate u kladionicama, u koju svrhu je okrivljena otvorila nalog na ime oštećenog, a zatim ga slali u kladionice da podigne novac kada bi dobili na kocki, a okrivljeni Miloš Stefanović je okrivljenog vodio sa sobom u seču drva koja je prodavao, a oštećenom bi od dobijenog novca ponekada davao samo 500,00 dinara za duvan, a kada mu je okrivljena poslednji put 03.01.2024. godine tražila da isprosi novac u iznosu od 5.000,00 dinara, znajući da to ne može da isprosi u toku dana i uplašen šta će mu se desiti kada se vrati kući otišao je u Centar za socijalni rad u Pirotu.

Vrhovni sud nalazi da je izreci pravnosnažne presude opisana radnja izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika – vrbovanje i držanje drugog lica, u cilju eksploatacije, vršenja krivičnih dela i prosjačenja, koju je, okrivljena Gabrijela Osmanović zajedno sa okrivljenim Milošem Stefanovićem preduzela prema oštećenom AA. Pored toga, opisan je i način izvršenja ovog krivičnog dela i to: najpre dovođenje u zabludu, zatim sila i pretnja, te zloupotreba teških prilika oštećenog.

Po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima zahteva branioca okrivljene, opisane radnje okrivljene Gabrijele Osmanović po svojoj prirodi i načinu izvršenja prevazilaze obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika. Naime, krivično delo iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika usmereno je na zaštitu imovine i podrazumeva dovođenje drugog lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili održavanje u zabludi radi pribavljanja imovinske koristi, pri čemu oštećeni i pored toga, sam odlučuje o preduzimanju određene imovinske radnje. Nasuprot tome, krivično delo trgovine ljudima iz člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika, faktički je usmereno na zaštitu slobode i dostojanstva ličnosti, a pribavljanje imovinske koristi javlja se kao posledica iskorišćavanja oštećenog, odnosno njegove eksploatacije, a ne kao samostalni i izdvojeni cilj radnje.

U konkretnom slučaju, iz činjeničnog opisa proizilazi da je okrivljena Gabrijela Osmanović, zajedno sa još jednim licem, prema oštećenom uspostavila i održavala odnos kontrole i potčinjenosti, koji se nije svodio samo na dovođenje u zabludu, već je obuhvatao vrbovanje i držanje oštećenog, održavanje njegove zavisnosti od okrivljenih, primenu sile i pretnje, zloupotrebu njegovih teških životnih prilika, kao i njegovo usmeravanje na vršenje krivičnih dela i prosjačenje u korist okrivljenih. Takvo postupanje predstavlja iskorišćavanje oštećenog, koji je postupao pod stalnim pritiskom i strahom, po nalozima okrivljenih, koji su mu određivali način života i ponašanja, čime mu je bila bitno ograničena mogućnost samostalnog odlučivanja.

Postojanje trajnog odnosa kontrole, uz istovremenu primenu više alternativno propisanih radnji izvršenja iz člana 388. stav 1. Krivičnog zakonika, a koje su u konkretnom slučaju preduzete u cilju eksploatacije, vršenja krivičnih dela i prosjačenja predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom, pa se radnje okrivljenih, suprotno navodima branioca, ne mogu posmatrati kao radnje preduzete u cilju preduzimanja radnji od strane oštećenog da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, već kao jedinstveno i trajno postupanje sa ciljem iskorišćavanja oštećenog.

S obzirom na sve navedeno, te imajući u vidu da su radnje okrivljenih ostvarene u dužem vremenskom periodu, uz ponavljanje istovrsnih ponašanja prema istom oštećenom, sa jedinstvenim ciljem eksploatacije, i da čine jednu celinu, te da su okrivljeni delovali u svesnoj i voljnoj zajednici, sa podelom uloga i međusobnim dopunjavanjem, pri čemu je svaki od njih dao bitan doprinos izvršenju krivičnog dela usmeren ka istom cilju, to je po oceni Vrhovnog suda u pravnosnažnoj presudi pravilno primenjen krivični zakon odnosno pravilna je pravna kvalifikacija opisanih radnji okrivljene Gabrijele Osmanović kao krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, zbog čega su navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljene osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), polemisanjem sa ocenom izvedenih dokaza i ukazivanjem na navodnu nelogičnost i protivrečnost iskaza svedoka i iznošenjem sopstvene verzije događaja i drugačijeg viđenja činjeničnog supstrata na kome je zasnovana pravnosnažna presuda. Pri tome, branilac kroz selektivno izdvajanje pojedinih dokaza i njihovo drugačije tumačenje dovodi u pitanje razloge presude, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a u vezi sa tim i na povredu načela in dubio pro reo iz člana 16. stav 5. ZKP. Međutim, kako povrede navedenih odredbi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Gabrijele Osmanović, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković