Rešenje o odbacivanju zahteva zbog osporavanja činjeničnog stanja
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacio je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.J., osuđenog za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Iako je formalno istaknuta povreda zakona, suštinski su osporavane činjenice i dokazi, što nije dozvoljen razlog.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 305/2016
30.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog A.J., zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata V.G., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 11 K br.2772/12 od 23.09.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž br.444/15 od 21.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 30. marta 2016. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.J. – advokata V.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 11 K br.2772/12 od 23.09.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž br.444/15 od 21.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 11 K br.2772/12 od 23.09.2015. godine, okrivljeni A.J. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju do 10 meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti ne učini novo krivično delo.
Istom presudom, okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane upravlja motornim vozilom „F“ kategorije u trajanju od 6 meseci.
Okrivljeni je istovremeno obavezan da u korist budžetskih sredstava suda plati iznos od 22.500,00 dinara na ime troškova krivičnog postupka, te iznos od 5.000,00 dinara na ime paušala,kao i da oštećenoj N.S. plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 12.750,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž br.444/15 od 21.12.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog A.J. – advokata V.G., a presuda Osnovnog suda u Kraljevu 11 K br.2772/12 od 23.09.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.J. – advokat V.G., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog A.J., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, isticanjem da uviđaj na licu mesta nije ni vršen, da ne postoje očevici događaja, niti postoji uzročno – posledična veza između radnji okrivljenog i nastale saobraćajne nezgode, odnosno povrede koju je oštećena zadobila kritičnom prilikom, a pobija se i nalaz i mišljenje sudskog veštaka – ortopeda u pogledu vrste povreda koje je oštećena zadobila u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi.
Iz iznetih navoda, dakle, proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.