Presuda Vrhovnog suda kojom se odbija zahtev za zaštitu zakonitosti

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br.281/24 od 24.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Ristića i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu K.br.357/24 od 31.10.2024.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Ristić, zbog povrede zakona iz člana 55a stav 1 KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Ristić je u zahtevu za zaštitu zakonitosti istakao da je sud, prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije, pogrešno primenio odredbu člana 55a stav 1. ZKP, koja se odnosi na dužnost oštećenog da o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta obaveste javnog tužioca i sud pred kojim se vodi krivični postupak, a što predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava, te se ne može prihvatiti da se radi o grešci u kucanju. Po oceni branioca, čak i da se radi o članu 55a stav 1. KZ, ne može se primeniti navedena odredba krivičnog zakonika iz razloga što je za predmetno krivično delo propisana i kazna zatvora i novčana kazna, a navedena odredba se može primeniti ukoliko je za neko delo propisana jedino kazna zatvora. Na ovaj način, branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA– advokata Miroslava Ristića, te su bili predmet razmatranja Višeg suda u Nišu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Nišu K.br.357/24 od 31.10.2024.godine. Viši sud u Nišu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani dva stav osmi i strani tri, stav prvi, svoje odluke Kž1 br.281/24 od 24.12.2024. godine izneo jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata, kao pravilne i na iste upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, obzirom da su ispunjeni svi uslovi za primenu instituta višestrukog povrata.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da su izreke pobijanih presuda nerazumljive, protivrečne same sebi i razlozima odluka, da nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama i da o odlučnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima odluke o sadržini isprava i samih isprava, te branilac na ovaj način suštinski ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Zbog svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković