Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju zahteva tužioca zbog nedozvoljenosti i nedostataka

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i saglasno članu 492. stav 1. tačka 3. ZKP, utvrdi da je pobijanom drugostepenom presudom povređen zakon u korist osuđenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i, u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca je nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva kao razlog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te povredu člana 114. stav 1. tačka 5) i člana 54. stav 1. i 3. KZ , navodima da je izreka drugostepene presude protivrečna razlozima, odnosno navodi razloga presude su protivrečni izreci, a izreka presude je nerazumljiva, te da je sud nepravilno kvalifikovao krivično delo kao ubistvo iz člana 113. KZ, a kvalifikatorne okolnosti pogrešno kvalifikovao kao otežavajuće okolnosti, koji razlozi predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane javnog tužioca.

Obrazlažući podneti zahtev, javni tužilac ukazuje da uprkos nesporno utvrđenim činjenicama od strane drugostepenog suda – da je osuđeni ispalio u oštećenog 12 hitaca od čega su 10 pogodili vitalne organe pokojnog, da je on lišen života ispred vrata porodične kuće na ulazu u garažu kada su se u kući nalazile supruga i njegova maloletna ćerka, koliko dugo je okrivljeni planirao osvetu, na koji način je prikupljao saznanja o kretanju i navikama oštećenog, dovodeći u vezu događaj o paljenju automobila u vlasništvu okrivljenog od strane oštećenog, što sve prema zaključku javnog tužioca opravdava kvalifikatornu okolnost u smislu bezobzirne osvete, drugostepeni sud protivrečno svojim zaključima oglašava okrivljenog krivim za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, a ne teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5. KZ, iako je kako prvostepeni, tako i drugostepeni sud, opisao bezobzirnost osvete, što sve ukupno čini razloge presude protivrečnim izreci, a izreku nerazumljivom jer nije jasno koju kvalifikaciju drugostepeni sud obrazlaže u pobijanoj presudi.

Odredbom člana 484. ZKP predviđeno je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a javni tužilac u svom zahtevu ne navodi niti obrazlaže u čemu se sastoji nerazumljivost izreke pobijane presude, te u pogledu povrede iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP zahtev nema propisan sadržaj.

U delu zahteva kojim ukazuje da je izreka presude protivrečna razlozima, odnosno razlozi presude protivrečni izreci, javni tužilac takođe ne opredeljuje koji razlozi iz obrazloženja drugostepene presude su protivrečni sa izrekom presude, ( u kojoj inače nije navedena kvalifikatorna okolnost – postupanje iz bezobzirne osvete, dok je u razlozima presude na strani 11 navedeno da nema dokaza da je optuženi bio motivisan bezobzirnom osvetom), već suštinski osporava pravilnost zaključivanja suda da nema dokaza o postupanju okrivljenog iz bezobzirne osvete, navodima da utvrđene činjenice, po stavu javnog tužioca, opravdavaju kvalifikatornu okolnost u smislu bezobzirne osvete, čime suštinski polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem od strane drugostepenog suda u pogledu nedokazanosti motiva izvršenja dela. Na ovaj način javni tužilac ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP koja ne može biti razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti.

Nadalje, u delu zahteva kojim se ukazuje na nepravilnu primenu odredaba člana 113. KZ i 54. KZ, javni tužilac navodi da je drugostepeni sud u obrazloženju presude naveo kao utvrđenu činjenicu da je pobuda osuđenog bila osveta zbog paljenja kola njegove supruge, koji navodi su u suprotnosti sa stanjem u spisima, jer na strani 19. drugostepene presude upravo sud zaključuje da lišenje života oštećenog rukovođeno bezobzirnom osvetom ostaje samo u domenu pretpostavki i da sumnja da je vozilo zapaljeno od strane pokojnog nije dovoljno da se zaključi da je van svake sumnje optuženi lišio života pokojnog rukovođen osvetom.

Po stavu Vrhovnog suda i ovim navodima, kao i navodima da je sud nepravilno primenio odredbu člana 54. KZ kvalifikujući kvalifikatorne okolnosti kao otežavajuće okolnosti, u suštini se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu pobude osuđenog, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, a ne na protivurečnost razloga presude izreci odnosno izreke razlozima presude, kako je opredeljeno u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Odredbom člana 485. stav 2. u vezi stava 1. ZKP propisano je da povreda zakona u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon.

Kako iz citirane odredbe proizlazi da ovaj vanredni pravni lek ne može biti podnet zbog povrede iz člana 440 ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca ocenio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP i doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković