Presuda Vrhovnog kasacionog suda o produženom krivičnom delu i odmeravanju jedinstvene kazne

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 32/12
23.05.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

                         Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Ljubice Knežević-Tomašev,  Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. Lj. P., zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 307/12 od 17.04.2012. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5672/11 od 25.01.2012. godine, u sednici veća održanoj 23.05.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 307/12 od 17.04.2012. godine kao delimično osnovan i PREINAČUJE pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5672/11 od 25.01.2012. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud, uzimajući kao pravilno utvrđene kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, za produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ i kaznu zatvora u trajanju od 2 meseca za krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. KZ, i okr. Lj.P. OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine i 7- sedam meseci, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP ODBIJA  kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

                        Presudom Osnovnog suda u Boru K 89/10 od 23.05.2011. godine okr.Lj.P. oglašen je krivim zbog krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 meseca, tri krivična dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, za koja dela su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara iz člana 210. stav 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

                        Odlučujući o žalbama Osnovnog javnog tužioca u Boru i branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Beogradu je presudom  Kž1 5672/11 od 25.01.2012. godine, uvaženjem žalbe branioca  okrivljenog preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što je radnje okr.Lj.P. opisane u tačkama 2, 3, 4 i 5 izreke prvostepene presude pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 2 meseca za krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. KZ, pa je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci, dok je žalba Osnovnog javnog tužioca u Boru odbijena kao neosnovana.

                        Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5672/11 od 25.01.2012. godine, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 307/12 od 17.04.2012. godine, zbog povrede krivičnog  zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP i člana 369. tačka 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti uvaži i utvrdi da je formiranjem konstrukcije produženog krivičnog dela za krivična dela opisana pod tačkama 2, 3, 4 i 5 izreke prvostepene presude povređen zakon u korist okrivljenog te da je izricanjem jedinstvene kazne zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci povređen krivični zakon na štetu okrivljenog i da u ovom delu preinači drugostepenu presudu izricanjem kazne u okviru zakonskih ograničenja iz člana 60. stav 2. tačka 2. KZ.

                        Vrhovni kasacioni sud je , pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća, u  prisustvu okr. Lj.P. i u odsustvu uredno obaveštenih zamenika Republičkog javnog tužioca i branioca, adv.Z. P.,  na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

                        Prema navodima zahteva drugostepeni sud je povredio krivični zakon u korist okrivljenog – član 369. tačka 3. ZKP, kada je radnje okrivljenog opisane u tačkama 2, 3, 4 i 5 izreke prvostepene presude kvalifikovao kao produženo krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ, s obzirom na to da je krivično delo opisano pod tačkom 3 izvršeno u septembru 2007. godine, a ostala tri dela u periodu od 27.10. do 13.11.2008. godine, pa između tih dela ne postoji vremenska povezanost, a osim toga nema ni istovetnosti oštećenog. Stoga, prema zahtevu, krivično delo opisano pod tačkom 3 izreke prvostepene presude nije moglo ući u sastav produženog krivičnog dela.

                        Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepenom presudom nije učinjena navedena povreda krivičnog zakona, jer je drugostepeni sud radnje okr.Lj.P. opisane u tačkama 2, 3, 4 i 5 izreke prvostepene presude pravilno kvalifikovao kao produženo krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ. Pitanje vremenskog kontinuiteta radnji koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela je faktičko pitanje koje je drugostepeni sud utvrdio uzimajući u obzir vreme kada je okrivljeni preduzeo radnje (30.09.2007., 27.10.2008., 03.11.2008. i 13.11.2008.). Vremenska povezanost svih radnji okrivljenog zasniva se na njegovom celokupno ispoljenom ponašanju u navedenom vremenskom periodu (prema izveštaju iz kaznene evidencije, tokom 2006, 2007. i 2008. godine osuđivan je za ista i istovrsna krivična dela) jer se predmetne radnje, u kontinuitetu, ne samo nadovezuju na već ostvarene, već se i proširuju na nove radnje. Stoga  i po oceni ovog suda između svih radnji okrivljenog u ovom konkretnom slučaju postoji jedinstveni vremenski kontinuitet koji čini jednu celinu.

                        Radnje opisane u tačkama 2, 3, 4 i 5 izreke prvostepene presude, dakle, okr.Lj.P. preduzeo je u vremenskom kontinuitetu i to korišćenjem iste situacije i sa jedinstvenim umišljajem, kako je to navedeno u razlozima drugostepene presude. Kako produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od okolnosti navedenih u članu 61. KZ, a drugostepeni sud je u razlozima presude naveo dve fakultativne okolnosti (korišćenje iste situacije, jedinstvo umišljaja) to je okolnost navedena u zahtevu da ne postoji istovetnost oštećenog, bez uticaja na postojanje produženog krivičnog dela. Stoga se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP.

                        Drugostepeni sud je, međutim, prilikom odmeravanja jedinstvene kazne prekoračio ovlašćenje koje ima po zakonu i time učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP, na koju povredu osnovano javni tužilac ukazuje u podnetom zahtevu.

                        Naime, drugostepeni sud je okr.Lj.P. za produženo krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, dok je za krivično delo lažnog predstavljanja iz člana 329. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci.

                        Odredbom člana 60. stav 2. tačka 2. ZKP propisano je da će sud, kada za krivična dela u sticaju utvrdi kazne zatvora, izreći jedinstvenu kaznu tako što će povisiti najtežu utvrđenu kaznu, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni. U konkretnom slučaju zbir utvrđenih kazni iznosi 1 godinu i 8 mesec, pa je izrečena jedinstvena kazna morala biti ispod 1

godine i 8 meseci. Drugostepeni sud, ne samo da je jedinstvenom kaznom dostigao zbir utvrđenih kazni, već je izrekao kaznu zatvora dva meseca preko zbirne kazne zatvora i na taj način povredio krivični zakon na štetu okrivljenog – član 369. tačka 4. ZKP.

                        Otklanjajući učinjenu povredu zakona, Vrhovni kasacioni sud je, uvaženjem zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu, preinačio drugostepenu presudu u pogledu odluke o kazni pa je, uzimajući kao pravilno utvrđene kazne  i to kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci za produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ i kaznu zatvora u trajanju od dva meseca za krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. KZ, osudio okr.Lj.P. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i sedam meseci.

                        Iz iznetih razloga, na osnovu člana 424. i 425. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                              Predsednik veća

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                    sudija

                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.