Odbijanje i odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog neosnovanosti i nedozvoljenosti

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, podneli su branioci okrivljenog AA i to:

-advokat Violeta Bojović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili tako što će okrivljenom, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izreći uslovnu osudu sa rokom proveravanja od dve godine ili tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora koja će se izvršavati u prostorijama u kojima stanuje. Branilac okrivljenog, advokat Violeta Bojović predložila je Vrhovnom kasacionom sudu da postupi u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP i odloži odnosno prekine izvršenje kazne zatvora.

-advokat Irena Đorđević (u uvodu zahteva stoji da isti podnosi branilac advokat dr Danilo L. Nikolić iz ..., dok je potpis i pečat advokata Irene Đorđević), u smislu člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine u osuđujućem delu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili iste preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi odgovornosti da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Violete Bojović je neosnovan, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Irene Đorđević je neosnovan, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog – advokat Violeta Bojović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se iste zasnivaju na dokazu, na kojem se po zakonu ne mogu zasnivati. Kao nezakoniti dokaz branilac okrivljenog - advokat Violeta Bojović označava izvod iz Kaznene evidencije i navodi da je isti sačinjen suprotno odredbama Zakona o rehabilitaciji i Krivičnog zakonika i nije tačne sadržine. Po stavu odbrane, Osnovni sud u Kruševcu izvod iz Kaznene evidencije nije mogao da koristi kao dokaz u krivičnom postupku, na koji način je učinio povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog – advokat Violeta Bojović iznetim navodima ne osporava označeni dokaz niti po formi, niti prema načinu pribavljanja, već osporava dokaznu vrednost istog, te stoga, Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim, budući da je predmetni dokaz - isprava (izvod iz Kaznene evidencije) izveden u toku dokaznog postupka, u svemu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je sud u toku dokaznog postupka navedeni izvod cenio kao pisani dokaz u kontekstu ostalih izvedenih dokaza, po stavu ovog suda, izvod iz Kaznene evidencije za okrivljenog predstavlja ispravu, koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobna da se koristi u krivičnom postupku, a sadržina same isprave, koja se u konkretnom slučaju osporava predstavlja činjenično pitanje i stanje koje branilac – advokat Violeta Bojović osporava polemišući sa činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova u pravnosnažnim odlukama, a vezano za donošenje odluke o krivičnoj sankciji koja je izrečena prema okrivljenom pobijanim pravnosnažnim presudama.

Iz iznetih razloga, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokat Violeta Bojović ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog – advokat Irena Đorđević, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je prvostepeni sud prekoračio optužbu na taj način što je u izreci pobijane presude naveden period od juna 2015. godine do 16.11.2016. godine, a da u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu Kt 449/18 od 19.06.2020. godine (datum preciziranja) stoji „od juna 2015. godine do decembra meseca 2017. godine“, te da i druge izmene navedene u izreci pobijane prvostepene presude, u odnosu na podneti izmenjeni optužni predlog, koje se ogledaju u tome da je okrivljeni optužen da je „u više navrata“, a da je osuđen da je „jednom“ kao i da je optužen da je oštećenu „odveo“, a osuđen da je „pozvao“, predstavljaju, po stavu odbrane, prekoračenje optužbe.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni identitet optužbe i presude, ali ni subjektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo, imajući u vidu da su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu preciziranog optužnog akta tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu javnog tužioca, pošto je sud opisanim izmenama samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu (skraćen je vremenski period i smanjen broj preduzetih radnji) i to na način koji je povoljniji po okrivljenog. Shodno iznetom, navedene izmene nisu izvršene na štetu okrivljenog i isti nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju („kriminalnu količinu“), niti je presuda izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog – advokata Irene Đorđević, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Violete Bojović je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Irene Đorđević u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog – advokat Violeta Bojović u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi razlog zbog kojeg smatra da je pobijanim presudama učinjena navedena povreda krivičnog zakonika, a imajući u vidu pri tom da, Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud našao da zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Naime, imajući u vidu ranije citiranu odredbu člana 420. ZKP, kao i da je odredbom člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je presudom optužba prekoračena, u konkretnom slučaju, branilac okrivljenog – advokat Violeta Bojović ne navodi u čemu se to izreka presude razlikuje od optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu Kt. br. 449/18 od 19.06.2020. godine (datum preciziranja), odnosno ne obrazlaže prekoračenje optužbe,` u smislu povrede identiteta optužbe.

Branilac okrivljenog – advokat Violeta Bojović, numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je takođe zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona, branilac ukazuje da su sudovi prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji, izrekli okrivljenom krivičnu sankciju nesrazmernu predmetnom krivičnom delu, da su pogrešno cenili otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, te da suprotno stavovima suda odbrana smatra da postoje olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, da ne postoji otežavajuća okolnost – ranije osuđivanost okrivljenog i to presudom Osnovnog suda u Čačku K-1288/10 od 04.11.2010. godine i presuda Osnovnog suda u Brusu K-142/14 od 16.09.2014. godine, da je sud morao imati u vidu da ranijim presudama okrivljeni nije oglašen krivim zbog izvršenja krivičnih dela, koja su istovrsna sa krivičnim delom u ovom postupku... Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog – advokat Violeta Bojović, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, obrazlažući razloge vezane za odluku o kazni, odnosno ukazujući da sud nije pravilno odmerio kaznu, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja.

Branilac okrivljenog - advokat Irena Đorđević, u podnetom zahtevu numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP - povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona, branilac - advokat Irena Đorđević kao nezakoniti dokaz označava veštačenje sadržine komunikacije, te smatra da je, veštačenje sadržine komunikacije obavljeno dve, odnosno više od četiri godine od izvršenja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, a pribavljanje podataka od operatera „Telekoma“ po zakonu nije moguće, obzirom na činjenicu da je članom 128. stav 6. Zakona o elektronskim komunikacijama propisano da je operater dužan da podatke čuva 12 meseci od dana obavljanja komunikacije, kao i da je propisana obaveza operatera da iste uništi nakon isteka roka, radi zaštite ljudskih prava. U vezi sa iznetim branilac – advokat Irena Đorđević navodi da je prvostepeni sud ne samo dozvolio vršenje ovakvog veštačenja, već mu je u potpunosti poklonio veru iako nalaz i mišljenje ima mnogo nedostataka, obzirom da su se, veštaci mahom koristili metodom logičke estrakcije, odnosno prostim povezivanjem telefona sa kompjuterom (forenzičkim uređajem) i očitavanjem poruka koje i sam operativni sistem telefona prikazuje – interpretira. Operativni sistem nije zaobiđen (a trebalo je) i nije korišćen administratorski metod, kojim bi se video celokupni izbrisani sadržaj (a trebalo je). Po stavu odbrane, veštaci nisu koristili napredni naučni metod, već su izvršili prost uvid u telefon, koji skoro da se ne razlikuje od manuelnog uvida u isti. Pored iznetog branilac – advokat Irena Đorđević iznosi i kontradiktornosti u nalazu i mišljenju veštaka, te iznosi sopstvenu ocenu navedenog dokaza. Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog – advokat Irena Đorđević iznetim navodima ne osporava označeni dokaz niti po formi niti prema načinu pribavljanja, već osporava dokaznu vrednost istog, odnosno osporava sadržinu navedenog veštačenja i metod koji je primenjen prilikom obavljanja istog, odnosno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Imajući u vidu napred citiranu odredbu ZKP, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog – advokata Violete Bojović i advokata Irene Đorđević, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić