Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog prekoračenja optužbe

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Dragana Petrovića i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Petrovića - advokata Novice Stefanovića, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 325/24 od 06.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2025. godine, većinom glasova je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Petrovića - advokata Novice Stefanovića, podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 325/24 od 06.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K br. 68/23 od 01.11.2024. godine okrivljeni Dragan Petrović, u stavu I, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.10.2022. godine do 14.02.2023. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana od 14.02.2023. godine pa nadalje. Prema okrivljenom Draganu Petroviću izrečena je mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana, mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postpuka, a kako je to bliže opredeljeno u stavu I izreke presude. U stavu II izreke označene presude, okrivljeni AA oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ. U odnosu na ovog okrivljenog odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 325/24 od 06.12.2024. godine, u stavu prvom izreke, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Nišu i delimično žalba branioca okrivljenog Dragana Petrovića i presuda Višeg suda u Nišu K br. 68/23 od 01.11.2024. godine preinačena tako što je okrivljeni Dragan Petrović oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.10.2022. godine do 14.02.2023. godine i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana od 14.02.2023. godine pa nadalje. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima postupka, kao i da se određeni privremeno oduzeti predmeti vrate okrivljenom Draganu Petroviću, a kako je to bliže opredeljeno u stavu prvom izreke presude, dok je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Dragana Petrovića u preostalom delu. Istom presudom odbijen je kao neosnovan predlog VJT u Nišu da se prema okrivljenom Draganu Petroviću izrekne mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana. U stavu drugom izreke, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 7. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca. U odnosu na ovog okrivljenog odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u stavu drugom izreke presude.

Protiv presude Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 325/24 od 06.12.2024. godine branilac okrivljenog Dragana Petrovića - advokat Novica Stefanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijanu presudu ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje po žalbi Višeg javnog tužioca i branioca okrivljenog Dragana Petrovića. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudama protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Petrovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je u činjeničnom opisu dela za koje je Apelacioni sud okrivljenog Dragana Petrovića oglasio krivim na strani drugoj presude počev u devetom redu pa nadalje označeno: „... koju je optuženi neovlašćeno držao radi prodaje...“, a zatim u šesnaestom redu pa nadalje: „... na koji način je neovlašćeno stavljao u promet opojnu drogu...“, a kojih radnji nema u optužnici. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je radnja neovlašćenog držanja radi prodaje bila označena u optužnici od 15.12.2022. godine, a radnje stavljanja u promet nije bilo ni u toj optužnici, te da je Apelacioni sud zanemario činjenicu da je posle ukidanja prethodne prvostepene presude Viši javni tužilac u podnesku od 07.09.2023. godine izričito naveo: „... menjam izreku optužnice od 15.12.2022. godine... te izreka sada glasi ...“. U toj izmenjenoj optužnici nema radnje držanja predmetne opojne droge radi prodaje, već se unose nove radnje – „neovlašćeno proizvodili“, pa se opisuju radnje uzgajanja biljaka i radnje ubiranja i sušenja radi dobijanja psihoaktivne supstance. Reči držanje radi prodaje, kao i stavljanje u promet nema u dispozitivu izmenjene optužnice. Unošenjem u izreku presude reči: „... koju optuženi neovlašćeno držao radi prodaje...“ i „... na koji način je neovlašćeno stavio u promet opojnu drogu...“, Apelacioni sud je prekoračio optužbu i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa prema tome nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer je izvršeno samo preciziranje prethodne optužnicom određene alternativne radnje.

Naime, odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga vrši onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Dakle, odredbom člana 246. stav 1. KZ alternativno je propisana radnja izvršenja ovog krivičnog dela, pa je promenom u izreci pobijane pravnosnažne presude sud krivčnopravne radnje okrivljenog koje su i u optužnici preciziranoj dana 07.09.2023. godine opisane, kvalifikovao kao neovlašćeno držanje radi prodaje i neovlašćeno stavljanje u promet umesto neovlašćene proizvodnje, kao radnje koje su alternativno propisane članom 246. stav1. KZ, te su stoga suprotni navodi iz zahteva branioca okrivljenog, da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored iznetog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je povređena odredba člana 453. ZKP, odnosno postupljeno je suprotno zabrani reformatio in peius. Navedenu povredu branilac obrazlaže navodima da je prvostepeni sud prihvatio stav odbrane da bi bile povređene odredbe člana 453. ZKP, ako bi optuženi bio oglašen krivim za proizvodnju opojne droge. Naime, te radnje stavljene su na teret optuženom tek posle ukidanja prve prvostepene presude po njegovoj žalbi, a žalbe na njegovu štetu nije bilo. Apelacioni sud to ne prihvata, već nalazi da je žalba Višeg javnog tužioca na prethodnu prvostepenu presudu bila izjavljena na štetu optuženog, jer je navodno tužilac pobijao tu presudu u celosti. Prvom presudom prvostepeni sud je u odnosu na okrivljenog Dragana Petrovića optužnicu prihvatio u celosti i oglasio ga krivim za sve radnje optužnicom navedene i iste pravno kvalifikovao kao u optužnici. To dalje znači da se u odnosu na okrivljenog Dragana Petrovića javni tužilac na njegovu štetu mogao žaliti samo u delu odluke o kazni, ali to nije učinio. Pogrešan je stav Apelacionog suda da iz sadržine te žalbe proizlazi da se javni tužilac žalio na štetu okrivljenog Dragana Petrovića, jer se žalba svodila na ukazivanje da je prvostepeni sud pogrešio kada je okrivljenog AA oslobodio od optužbe. Pri tome, oglašavanje AA krivim ili oslobađanje od optužbe ni na koji način okrivljenog Dragana Petrovića ne dovodi u teži položaj, zbog čega ta žalba nije bila na štetu okrivljenog Dragana Petrovića.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je žalba izjavljena samo u korist optuženog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je presudom Višeg suda u Nišu K 11/23 od 22.02.2023. godine (koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1 399/23 od 09.06.2023. godine) okrivljeni oglašen krivim za isto krivično delo, kao i presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 325/24 od 06.12.2024. godine, koja se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija, te da presuda nije izmenjena ni u pogledu pravne kvalifikacije (u oba slučaja je reč o krivičnom delu neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ), dok je ista izmenjena u pogledu krivične sankcije, obzirom da je prvom prvostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 325/24 od 06.12.2024. godine ( pobija se zahtevom za zaštitu zakonitosti ), oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci – blažu krivičnu sankciju.

Pored toga, rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1 399/23 od 09.06.2023. godine kojim je ukinuta prva prvostepena presuda, usvojene su žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i žalba okrivljenog Dragana Petrovića i njegovog branioca, pri čemu je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu, i po stavu Vrhovnog suda, izjavljena i na štetu okrivljenog Dragana Petrovića, obzirom da javni tužilac u žalbi navodi da je pogrešna ocena suda da nema dokaza da su okrivljeni Dragan Petrović i okrivljeni AA kao saizvršioci neovlašćeno držali radi prodaje i uzgajali radi prodaje kanabis. Naime, saizvršilaštvo podrazumeva i umišljaj usmeren na isto, kao i umišljaj usmeren na samo krivično delo – 246. KZ, zbog čega ukazivanje u žalbi tužilaštva da je prvostepeni sud pogrešio kada je okrivljenog AA-saizvršioca oslobodio od optužbe neminovno se mora odnositi i na ovde okrivljenog Dragana Petrovića.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanom presudom koja je doneta nakon ukidanja prvobitno donete presude i sprovedenog krivičnog postupka nije izmenjena ni pravna kvalifikacija ni krivična sankcija na štetu okrivljenog, iz kojih razloga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka izi člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

Iz iznetih navoda, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković