Odbijanje zahteva u vezi sa zabranom preinačenja na gore i kvalifikacijom umišljaja

Branilac okrivljenog AA - advokat Bojan Grubanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-289/25 od 14.01.2026. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje ili je preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili mu smanji kaznu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP navodeći da je u konkretnom slučaju žalbu izjavio samo branilac okrivljenog, dakle izjavljena je samo u njegovu korist, pa samim tim drugostepeni sud nije mogao da donese odluku kojom je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 2. KZ sa eventualnim umišljajem, umesto direktnog i eventualnog umišljaja kako je bilo u prvostepenoj presudi, na koji način je povredio zabranu preinačenja na gore, propisanu odredbom člana 453. ZKP. Naime, sud je promenom oblika umišljaja sa direktnog i eventualnog, samo na eventualni, od radnji koje, po nalaženju branioca, ne predstavljaju krivično delo, okrivljenog oglasio krivim i osudio za radnje koje predstavljaju krivično delo, a izrečenu kaznu je ostavio istu iako je promenio oblik umišljaja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda preinačenjem prvostepene presude nije prekršena zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius) propisana odredbom člana 453. ZKP, obzirom da prvostepena presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je oglašen krivim, niti u pogledu krivične sankcije.

Naime, prvostepenom presudom Osnovnog suda u Šidu K-109/21 od 17.02.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci. Presudom Osnovnog suda u Šidu K-15/25 od 18.03.2025. godine ostavljena je na snazi presuda Osnovnog suda u Šidu K-109/21 od 17.02.2022. godine, koja je postala pravnosnažna dana 31.08.2022. godine presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1-339/22 od 31.08.2022. godine i to u odnosu na okrivljenog AA. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-289/25 od 14.01.2026. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na činjenični opis krivičnog dela za koje je oglašen krivim presudom K 109/21 od 17.02.2022. godine, koja je ostavljena na snazi, prenačena je presuda Osnovnog suda u Šidu K 15/25 od 18.03.2025. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu u odnosu na okrivljenog AA stavio van snage presudu Osnovnog suda u Šidu K 109/21 od 17.02.2022. godine, koja je postala pravnosnažna presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 339/22 od 31.08.2022. godine, pa je okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci oglašavajući ga krivim da je navedeno krivično delo izvršio sa eventualnim umišljajem.

Iz navedenog jasno proizilazi da pobijanom pravnosnažnom presudom nije izmenjena ranije doneta presuda ni u pogledu pravne kvalifikacije dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, niti u pogledu kazne na koju je osuđen.

U vezi sa tim, Apelacioni sud u Novom Sadu je oglašavajući okrivljenog krivim da je izvršio radnje predmetnog krivičnog dela sa eventualnim umišljajem, umesto kako je to bilo u prvostepenoj presudi da je radnje krivičnog dela izvršio sa direktnim umišljajem, a da je u odnosu na nastale teške telesne povrede postupao sa eventualnim umišljajem, pogodovao okrivljenom jer ga je osudio za blaži zakonski oblik umišljaja, te samim tim nije pogoršan njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu odredbe člana 460. ZKP, te navodi i da je nejasno obrazloženje o razlozima za promenu oblika vinosti, na koji način ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe ukazuje i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP navodima da promena na blaži oblik umišljaja utiče na odmeravanje kazne u smislu njenog ublažavanja zbog nižeg stepena krivice, što je sud prilikom odmeravanja kazne dužan da uzme u obzir, a u ovom slučaju nije učinio.

Kako, navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Grubanovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković