Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u postupku zakonske rehabilitacije

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Stefan Jeličić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede odredbe člana 98. stav 2. tačka 3) Krivičnog zakonika, s tim što se iz sadržine samog zahteva zaključuje da je podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 98. stav 1. i 2. tačka 3) Krivičnog zakonika.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona, jer je odredbom člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili su se po zakonu smatrala neosuđivanim, a koji uslov je ispunjen, što proizilazi iz uverenja MUP, koja je odbrana u više navrata dostavila sudu. Branilac ističe da je ispunjen i uslov iz člana 98. stav 2. tačka 3) ZKP, obzirom da je kazna zatvora po navedenoj presudi u celosti izvršena dana 23.04.2024. godine, pa kako u toku rehabilitacionog perioda od 3 godine od dana kada je kazna izvršena okrivljeni nije učinio novo krivično delo, to su se, prema navodima branioca, stekli uslovi za davanje zakonske rehabilitacije okrivljenom i brisanje osude na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, izrečene presudom Osnovnog suda u Kruševcu K 297/19 od 10.07.2020. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog uz zahtev za rehabilitaciju i žalbu (kao i uz zahtev za zaštitu zakonitosti), dostavio uverenja MUP RS, PU Kruševac iz kojih proizilazi da se okrivljeni AA, pre presude Osnovnog suda u Kruševcu K 297/19 od 10.07.2020. godine, na koju se odnosi rehabilitacija, smatra neosuđivanim, a koja uverenja su izdata radi zaposlenja i u druge svrhe se ne mogu koristiti.

Međutim, iz izveštaja iz KE za okrivljenog AA od 21.10.2024. godine, koji je sudija za izvršenje krivičnih sankcija pribavila po službenoj dužnosti, proizilazi da je okrivljeni pre navedene presude, na koju se odnosi rehabilitacija, više puta osuđivan i to presudom Osnovnog suda u Čačku K 1288/10 od 04.11.2010, pravnosnažna 14.03.2011. godine na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, presudom Osnovnog suda u Brusu K 142/14 od 16.09.2014. godine, pravnosnažna istoga dana, na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja u trajanju od 1 godine i presudom Osnovnog suda u Brusu K 91/19 od 16.10.2019. godine, pravnosnažna istoga dana, na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom proveravanja u trajanju od 2 godine.

Odredbom člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim, a odredbe stava 2. i 3. tog člana precizno određuju uslove koji se odnose samo na osudu koja je predmet odlučivanja i rokove koji moraju proteći od izvršenja, zastarelosti ili amnestije te osude, do mogućnosti nastupanja zakonske rehabilitacije.

Pored ispunjenja uslova iz člana 98. Krivičnog zakonika propisanih odredbama materijalnog zakona, odredbama Zakonika o krivičnom postupku kojima je uređen postupak za rehabilitaciju, i to odredbom člana 570. ZKP propisani su i procesni uslovi u postupanju organa iz člana 569. ZKP, nadležnog za vođenje kaznene evidencije, koji se prilikom odlučivanja o ispunjenosti uslova za nastanak zakonske rehabilitacije, ne ograničava samo na utvrđivanje toga da li je sporedna kazna izvršena ili još traju mere bezbednosti i da li je protiv okrivljenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju, već utvrđuje ispunjenost svih uslova za zakonsku rehabilitaciju, između ostalog i da li lice u pitanju, u određenom periodu nije bilo osuđeno.

U konkretnoj situaciji, okrivljeni je preko branioca podneo zahtev za zakonsku rehabilitaciju, o kome je prvostepenim rešenjem odlučilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, našavši da shodno članu 98. stav 1. Krivičnog zakonika, nisu ispunjeni uslovi za zakonsku rehabilitaciju, jer se radi o licu koje je prema podacima iz kaznene evidencije MUP RS, osuđivano pre presude Osnovnog suda u Kruševcu K 297/19 od 10.07.2020. godine, na koju se odnosi rehabilitacija, zbog čega se osuda iz navedene presude ne može brisati, dok je Viši sud u Kruševcu, postupajući u okviru svoje nadležnosti, na osnovu odredbe člana 571. stav 2. ZKP, odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu na to rešenje.

Stoga se, po oceni Vrhovnog suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da prvostepeni organ i sud nisu pravilno odlučili o zahtevu za rehabilitaciju, jer se postupak za zakonsku rehabilitaciju odnosi na lica koja pre predmetne osude nisu ranije osuđivana (član 98. stav 1. Krivičnog zakonika), dok u situaciji kada se radi o licu koje je više puta osuđivano, rehabilitacija se može dati samo u sudskom postupku (član 99. i 100. Krivičnog zakonika). Postupak za sudsku rehabilitaciju je predviđen odredbama članova 573. - 577. ZKP, u kom postupku sud, sprovodi prethodna ispitivanja, te određuje ročišta za odlučivanje o molbi i donosi odluke nakon razmatranja postojanja uslova za sudsku rehabilitaciju, predviđenih odredbama članova 99. i 100. Krivičnog zakonika.

Na osnovu svega iznetog, a imajući u vidu da je shodno odredbi člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim, a da se u konkretnom slučaju radi o licu koje je više puta osuđivano i da se u postupku za zakonsku rehabilitaciju nije moglo odlučivati u vezi sa ranijom osuđivanošću okrivljenog, to stoga nisu ispunjeni zakonski uslovi za davanje rehabilitacije okrivljenom po presudi Osnovnog suda u Kruševcu K 297/19 od 10.07.2020. godine, koja je postala pravnosnažna 09.10.2020. godine, a kojom je okrivljenom izrečena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca.

Kako branilac okrivljenog u prilog svojoj tvrdnji da su podaci iz kaznene evidencije obrisani i da se okrivljeni pre presude, koja je predmet zahteva za rehabilitaciju, smatra neosuđivanim licem, nije dostavio rešenje o nastupanju zakonske ili sudske rehabilitacije, to okolnost što u uverenjima MUP RS koja je dostavio tokom postupka, nisu evidentirane druge osude osim one za koju se traži rehabilitacija, nije od uticaja na donošenje drugačije odluke ovoga suda.

Sledstveno napred navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim rešenjem nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 98. stav 1. i 2. tačka 3) KZ, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Pored ovoga branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok ostalim navodima zahteva osporava razloge drugostepenog rešenja, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2.tačka 2) ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, dok u odnosu na povredu postupka iz člana 438. stav 2.tačka 1) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, obrazloženje zahteva ne sadrži konkretne razloge u čemu se navedena povreda zakona sastoji, a Vrhovni sud u smislu člana 489. stav 1. ZKP nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković