Odluka Vrhovnog suda kojom se odbija zahtev za zaštitu zakonitosti zbog uvrede

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 170/25 od 15.12.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 232/24 od 30.09.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Života Milošević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, a privatnog tužioca BB obaveže da naknadi okrivljenom troškove krivičnog postupka u iznosu od 180.000,00 dinara ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u podnetom zahtevu ističe da je okrivljeni oglašen krivim za delo koje nije krivično delo, jer da bi određeno postupanje imalo obeležje krivičnog dela uvreda, mora imati uvredljiv karakter i to kako sa subjektivnog, tako i sa objektivnog stanovišta. Stoga, inkriminisane radnje koje su nižestepeni sudovi okarakterisali kao krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika u konkretnom slučaju ne predstavljaju krivično delo, jer prema navodima branioca okrivljeni u svom obraćanju privatnom tužiocu, nije upotrebio uvredljive reči, već reči koje označavaju pripadnike romske nacionalne manjine i iste nemaju karakter omalovažavajućih za privatnog tužioca, nezavisno od toga kako je privatni tužilac te reči, u subjektivnom smislu shvatila i doživela. U prilog svom stavu navodi, da se izrazi koje je upotrebio, koriste i u svakodnevnom govoru, pa i od samih pripadnika te manjine i sami po sebi ne sadrže pogrdnu konotaciju, kao i da bi prihvatanje suprotnog stanovišta značilo da bi svako označavanje nacionalne pripadnosti moglo biti ocenjeno kao uvredljivo, što nije u skladu sa odredbama članova 14. i 18. Ustava RS.

Izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog.

Zaštitni objekat krivičnog dela uvrede je čast, kao i skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa shodno tome radnja izvršenja krivičnog dela predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, a kojima se u suštini izražava nepoštovanje ili vređanje dostojanstva ličnosti. Pri tome, karakter tih radnji kao uvredljivih, ceni se sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila, kao i okolnosti pod kojima se događaj odigrao.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u izreci pravnosnažne presude okrivljeni je „....dana 21.03.2024. godine oko 09,00 časova, na ulici kao javnom opštinskom putu....ispred kuće okrivljenog, prilikom postupanja inspektora Opštinske uprave.....po prijavi da okrivljeni izmešta jarak na ulici.....postupajući u stanju uračunljivosti, svestan svoje radnje i njene posledice i zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, uvredio privatnog tužioca rečima „Vuci se kući, ciganko jedna“, nakon čega je privatni tužilac upozorila inspektora na uvrede koje upućuje okrivljeni....nakon čega je okrivljeni ponovo uvredio privatnog tužioca rečima „Šta pričaš ti vuci se kući, ciganšturo jedna“,

Po oceni ovog suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog AA, datom u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Naime, nasuprot navodima zahteva, po nalaženju Vrhovnog suda, navedeni izrazi, posmatrani u konkretnom kontekstu u kome su upotrebljeni, ne predstavljaju vrednosno neutralno označavanje pripadnosti nacionalnoj manjini, već obraćanje koje ima omalovažavajući i uvredljiv karakter, budući da su izrečeni u toku verbalnog sukoba, sa jasnom namerom da se privatni tužilac ponizi i omalovaži. Pri tome, za postojanje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika nije neophodno postojanje takve namere, već je dovoljno da je izjava, posmatrana prema opšteprihvaćenim društvenim merilima i u konkretnim okolnostima slučaja, objektivno podobna da povredi čast i dostojanstvo drugog lica.

Stoga, nije od značaja navod branioca da pojedini izrazi mogu imati i druga značenja u svakodnevnom govoru, jer se uvredljivost izjave ne ceni apstraktno, već u konkretnim okolnostima, u kojima je očigledno da sporni izrazi predstavljaju napad na čast i dostojanstvo privatnog tužioca.

Kako izreka pravnosnažne presude sadrži sva zakonska kako objektivna obeležja, u odnosu na radnju izvršenja (...uvredio privatnog tužioca...), tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju, to se, po nalaženju Vrhovnog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi branioca kojima se ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković