Presuda Vrhovnog kasacionog suda o oslobađanju od optužbe za uvredu

Privatni tužilac VV se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu K.br. 210/20 od 08.12.2021. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara, koju je dužan da plati sudu u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko ne plati navedenu kaznu u ostavljenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom okrivljeni AA je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude, dok je privatni tužilac VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 58/22 od 10.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Lebanu K.br. 210/20 od 08.12.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Desimir Anđelković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 170. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko uvredi drugoga, kazniće se novčanom kaznom od 20.000,00 do 100.000,00 dinara ili novčanom kaznom od 40.000,00 do 200.000,00 dinara.

Zaštitni objekt kod krivičnog dela uvrede je čast, kao skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa radnje izvršenja krivičnog dela u pitanju predstavlja svako postupanje kojima se napada bilo koja od tih vrednosti, njihovim poricanjem, omalovažavanjem ili potcenjivanjem, kojim radnjama se u suštini izražava nepoštovanje ili ponižavanje dostojanstva ličnosti. Pri tome, karakter tih radnji kao uvredljivih ceni se sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila – objektivan kriterijum.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, reči koje je okrivljeni uputio na račun privatnog tužioca rekavši pred svedocima da je prilikom pretresa u njegovoj kući „inspektor VV njemu podmetnuo pištolj iako mu je komandir rekao da to ne radi i da mu inspektor VV sve smestio što ima probleme sa oružjem“ nisu reči koje imaju uvredljiv karakter u smislu napred iznetih kriterijuma, te shodno tome, ne proizilazi da se u radnjama okrivljenog stiču sva obeležja krivičnog dela iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je pravnosnažno oglašen krivim.

Inkriminisane reči koje je okrivljeni uputio na račun privatnog tužioca predstavljaju njegovu izjavu vezanu za postupanje privatnog tužioca kao policijskog inspektora prilikom pretresanja stana i drugih prostorija ovde okrivljenog, a koja izjava, u konkretnom slučaju, nema vrednost i značaj sa stanovišta pojma časti i ugleda drugog lica. Predmetna izjava objektivno nije mogla prouzrokovati kod privatnog tužioca osećanje omalovaženosti njegove ličnosti i takva izjava kod drugog lica kome je upućena, eventualno može izazvati osećaj uznemirenosti, ljutnje ili besa.

Navedena izjava kao takva bi, eventualno mogla predstavljati radnju izvršenja ranijeg krivičnog dela kleveta iz člana 171. KZ, koje je dekriminalizovano i prestalo da postoji 01.01.2013. godine.

Kako je Vrhovni kasacioni sud okrivljenog AA na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, jer se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja navedenog krivičnog dela, to je shodno odredbi člana 265. stav 3. ZKP odlučio o troškovima krivičnog postupka, a na osnovu člana 258. stav 3. ZKP doneo odluku i privatnog tužioca VV uputio da imovinskopravni zahtev može ostvarivati u parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić