Presuda Vrhovnog suda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu izricanja jedinstvene kazne

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 52/26 od 12.02.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca osuđenog AA, advokata Nikole Dragićevića i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1777/23- Kv.br.1196/25 od 02.12.2025. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Dragićević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i odbije zahtev Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. br.8730/25 od 17.07.2025. godine `ili da ukine navedene presude i spise preddmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Dragićević ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka i to odredbe člana 4. stav 2. ZKP, jer su navedene odluke izmenjene na štetu osuđenog, čime je istovremeno odlukom o krivičnoj sankciji učinjena i povreda krivičnog zakonika i to odredbe člana 45. stav 3. KZ. Ovo iz razloga što su presudama Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.1777/23 od 02.11.2023. godine i Osnovnog suda u Čačku K.br.333/20 od 13.04.2022. godine okrivljenom izrečene kazne zatvora i istovremeno određeno da će iste izdržavati u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, dok je pobijanim presudama okrivljenom izrečena jedinstvena kazna zatvora koju treba da izdržava u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, između ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu kada je njeno izricanje obavezno.

Prema odrebi člana 45. stav 3. KZ ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažanjavanja.

Odredbom člana 62. stav 1. KZ propisano je da ako se osuđenom licu sudi za krivično delo učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za krivično delo učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu, a kazna ili deo kazne koje je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.

Odredbom člana 60. stav 2. tačka 2) KZ propisano je da će sud, ako je za krivično delo u sticaju utvrdio kazne zatvora, jedinstvenu kaznu izreći tako što će povisiti najveću utvrđenu kaznu zatvora, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći 20 godina zatvora.

Odredbom člana 552. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se postupak za izricanje jedinstvene kazne pokreće na zahtev javnog tužioca ili osuđenog i njegovog branioca ako je protiv istog osuđenog u dve ili više presuda izrečeno više kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju.

Iz citiranih zakonskih odredbi, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizlazi da je dozvoljeno spajanje kazni zatvora koje okrivljeni po odluci suda shodno članu 45. stav 3. KZ, treba da izdrži na taj način što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“) i izricanje jedinstvene kazne po pravilima za odmeravanje kazne za dela u sticaju.

Ukoliko je jedinstvena kazna zatvora izrečena u trajanju do jedne godine, sud će ceneći sve okolnosti iz član 45. stav 3. KZ, odlučiti da li će odrediti da se izvrši na način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“), a ukoliko je jedinstvena kazna izrečena u trajanju preko jedne godine, sud ne može odrediti da će se ista izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.

Vrhovni sud nalazi da je sud usvajanjem zahteva za izricanje jedinstvene kazne Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr.br.8730/25 od 17.07.2025.godine i preinačavanjem ranijih pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br.1777/23 od 02.11.2023. godine i Osnovnog suda u Čačku K.br.333/20 od 13.04.2022. godine u pogledu odluka o kazni, tako što je okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci koja će se izvršiti u zavodskim uslovima, prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbama člana 60. stav 2. tačka 2. i člana 62. stav 1. KZ, člana 552. stav 1. tačka 1), člana 552. stav 1. tačka 1) i člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP.

Prema tome, kada je jedinstvena kazna izrečena u trajanju od preko jedne godine, kao što je to u konkretnom predmetu slučaj, ne mogu se primeniti odredbe člana 45. stav 3. KZ, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ, jer sud nije prekoračio ovlašćenja niti učinio drugu povredu zakona kod izricanja krivične sankcije – kazne, već je po sili zakona došlo do izmene u načinu izvršenja kazne.

Iako se branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 320/18 od 13.03.2018. godine, po oceni Vrhonog suda, ne radi se o istoj pravnoj situaciji obzirom da je u tom predmetu došlo do povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, odnosno zabrane preinačenja na štetu okrivljenog, iz razloga što je već jednom bila doneta odluka o izricanju jedinstvene kazne, koja je ukinuta povodom žalbe branioca i nije postojala druga žalba izjavljena na štetu okrivljenog, pa u ponovnom postupku sud nije mogao doneti nepovoljniju odluku na štetu okrivljenog, a što sve navedeno nije slučaj u ovom krivičnom postupku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković