Zakonitost pretresanja stana i očuvanje objektivnog identiteta optužbe

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu u prekoračenju nužne odbrane iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. i člana 19. stav 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Talančevski Boška, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K-784/2021 od 29.11.2023. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 75/24 od 13.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2026. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Talančevski Boška, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K-784/2021 od 29.11.2023. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 75/24 od 13.10.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K-784/2021 od 29.11.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu u prekoračenju nužne odbrane iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. i člana 19. stav 3. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvrštiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu u prekoračenju nužne odbrane iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. i člana 19. stav 3. KZ za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i zbog izvršenja dva krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ za koje mu je sud prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od 3 meseca i 5 meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca. Prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti iz člana 87. KZ i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 75/24 od 13.10.2025. godine, povodom žalbe branioca okrivljenih, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K- 784/2021 od 29.11.2023. godine na taj način što je prema okrivljenom BB, na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, te mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 5 godina od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Na osnovu člana 535. stav 1. ZKP od okrivljenog su trajno oduzeti predmeti bliže opredeljeni u izreci presude. U preostalom delu žalba branioca okrivljenih, kao i žalba javnog tužioca su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih AA i BB – advokat Talančevski Boško zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da OJT u Novom Sadu u svom optužnom predlogu nije predložilo da se kao dokaz u ovom krivičnom postupku koristi naredba o pretresanju stana Višeg suda u Novom Sadu KPPR-291/17 od 17.08.2017. godine, a kako predmetna naredba kao dokaz ne postoji u ovom krivičnom postupku i kako sud nije izvršio uvid u istu, svi pisani dokazi koji su proistekli iz ove naredbe o pretresanju stana se ne mogu takođe koristiti kao dokaz. Dalje se navodi da čak i da se naredba o pretresanju stana može koristiti u ovom krivičnom postupku, svi dokazi koji su proistekli iz pretresanja stana su takvi da se na njima ne može zasnivati sudska odluka, jer sam postupak nije urađen u skladu sa odredbama ZKP. Pretres stana dana 18.08.2017. godine vršen je suprotno naredbi za pretresanje, jer je u naredbi KPPR 291/17 od 17.08.2017. godine određeno da će se pretres stana izvršiti noću, a iz samog zapisnika o pretresanju proizlazi da je pretres započet u 10,15 časova i završen u 11,15 časova, odnosno da je pretres je vršen danju u prepodnevnim časovima. Pored toga, u zapisniku o pretresanju stana od 18.08.2017. godine uopšte nije opisano koji se predmetni oduzimaju i mesto na kojem su pronađeni, a što je suprotno članu 157. stav 4. ZKP. Takođe ne može se sa sigurnošću utvrditi koji su predmeti oduzeti, gde su pronađeni, obzirom da se o oduzetim predmetnima nije odmah sačinila potvrda o privremeno oduzetim predmetima kako to ZKP nalaže, već je ista sačinjena u prostorijama PU Novi Sad, 45 minuta nakon pretresanja. U zahtevu branilac navodi i da je na zapisniku o pretresanju stana od 18.02.2021. godine nalaze dve adrese pretresanja, da na prvoj strani stoji da se pretresanje vrši na adresi u Futogu, a na trećoj da se vrši na adresi u Veterniku, a na koju adresu i glasi naredba za pretresanje stana, te da je i nakon ovog pretresa potvrda o privremeno oduzetim predmetima sačinjena 1 sat i 30 minuta kasnije u policijskoj stanici, odnosno nije odmah izdata kako to ZKP propisuje.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenih ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 4, stav tri, četiri i pet i strani 5, stav jedan i dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP koju obrazlaže navodima da je sud povredio objektivni identitet optužbe, jer je izvršio nedozvoljene intervencije u činjeničnom opisu krivičnog dela kako je to opisano u optužnom aktu, a kako bi postigao odgovarajuću pravnu kvalifikaciju.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenih ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 3, stav osam i strani 4, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva označava povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, koje povrede zakona predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedene povrede zakona branilac okrivljenih u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu verziju događaja i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih u pobijanim presudama zasniva svoj stav da se u radnjama okrivljenih stiču svi bitni elementi krivičnog dela teška telesna povreda na mah iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je predviđena kazna zatvora do 3 godine, te da je u konkretnom slučaju imajući u vidu tu kvalifikaciju krivičnog dela nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja dana 03.07.2023. godine, zbog čega je i pogrešno primenio zakon kada je radnje okrivljenih kvalifikovao kao krivično delo iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. i 19. stav 3. KZ.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković