Presuda Vrhovnog kasacionog suda o prekoračenju optužbe u krivičnom postupku

Presudom Apelacionog suda u Nišu 11 Kž3 26/20 od 30.11.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih BB i AA i presuda Višeg suda u Nišu Kž.1 br 53/20 od 08.06.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Ristić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv drugostepene i trećestepene presude usvoji;

- branilac okrivljenog BB, advokat Dragan Milovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 9) Zakonika o krivičnom postupku i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog BB oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragana Milovanovića Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragana Milovanovića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu kao i u celosti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Ristića nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB, advokat Dragan Milovanović, je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao na učinjenu bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i u obrazlaganju navedene povrede naveo da je okrivljenom optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Nišu 3KT br 1404/14 od 14.08.2015. godine stavljeno na teret da „...nije u skladu sa članom 180. Zakona o planiranju i izgradnji doneo rešenje kojim bi zatvorio gradilište i preduzeo zakonom predviđene mere za zatvaranje gradilišta u ulici ...bb....“ dok je u izreci presude Višeg suda u Nišu Kž.1 br.53/20 od 08.06.2020. godine utvrđeno da „...nije u skladu sa odredbom člana 181. Zakona o planiranju i izgradnji doneo rešenje kojim bi naložio zatvaranje gradilišta i preduzeo zakonom predviđene mere za zatvaranje gradilišta u ulici ...bb....“, na koji način je po oceni branioca prekoračena optužba i učinjena navedena povreda Zakonika o krivičnom postupku. Ovakve navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećeg razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora da postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela opisane u optužnom aktu i to dodavanjem više kriminalne aktivnosti i veće kriminalne volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovog suda, činjenični opis u izreci presude Višeg suda u Nišu ostao je u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenih, jer je Viši sud na osnovu radnji koje su preduzeli okrivljeni (nedonošenje rešenja o zatvaranju gradilišta i dr.) koje su identične i u optužnici i u presudi, samo tehnički ispravio numeričku oznaku blanketne norme koja je prekršena, na koji način nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 348. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ovim zahtevom ukazuje.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje se da nižestepenim presudama nije utvrđeno da je okrivljeni BB pribavio kakvu korist već mu je stavljeno na teret da je investitoru omogućio da nastavi radove i da se protiv njega ne vodi postupak za privredni prestup čime po navodima branioca, nije pribavljena korist. Osim toga kod okrivljenog nije postojao ni umišljaj za izvršenje ovog krivičnog dela imajući u vidu činjenicu da je na sastanku svih građevinskih inspektora od strane tadašnjeg gradonačelnika Niša dobijen izričit nalog da se u izvesnom smislu toleriše investitorima. Ovakvim navodima branioca iako se numerički označava da je time učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno, suštinski se iznosi sopstvena verzija događaja, vrši analiza i ocena izvedenih dokaza te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog BB je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao i na nepropisan sastav suda i učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je izreka pobijane odluke nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima odluke i da nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a navedeni razlozi su nejasni i protivrečni, na koji način je u nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga ukazao je i na pogrešne navode suda da okrivljeni AA protivno odredbi tadašnjeg člana 176. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji nije preduzeo zakonom predviđene mere za zatvaranje gradilišta i da nije protiv privrednog društva „VV“ d.o.o. iz ... i odgovornog lica podneo prijavu za privredni prestup iz člana 203. stav 1. tačka 1. i stava 2. Zakona o planiranju i izgradnji, zanemarujući da ovaj zakon nije ni važio u vreme kada je okrivljeni AA radio na predmetu i ne sagledavajući postupanje inspekcije u specifičnim uslovima gradnje kada bi zatvaranjem gradilišta i donošenjem rešenja o uklanjanju izvedenih radova bilo onemogućeno izvođenje radova na zaštiti susednih objekata i javnih površina (trotoara i ulice). Osporio je i činjenicu da je okrivljeni svojim činjenjem pribavio bilo kakvu korist investitorima, s obzirom da su nastavili sa gradnjom objekta bez građevinske dozvole... na koji način branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. ZKP, niti bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti u tim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić