Zakonitost izricanja novčane kazne uz uslovnu osudu za krivično delo nedozvoljena trgovina

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Čvorkov, na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti „zbog povrede iz člana 485. stav 1. ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi za izvršenje krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. KZ ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Čvorkova Republičkom javnom tužiocu i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Čvorkova je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na povredu krivičnog zakona - odredbu člana 439. tačka 3) ZKP navodima da je „po zakonu nedozvoljeno izreći uslovnu osudu, kao glavnu, i novčanu kaznu kao sporednu“. Odbrana ukazuje da, odredba člana 243. stav 1. KZ za izvršioca krivičnog dela predviđa alternativno, a ne kumulativno, novčanu kaznu ili zatvor te da odredba člana 48. stav 2. KZ predviđa „... za krivična dela učinjena iz koristoljublja, novčana kazna kao sporedna kazna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kada je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora ...“ i zaključuje da je zakonski uslov za izricanje novčane kazne - kao sporedne kazne, da je sud „izrekao“ kaznu zatvora. Kako je okrivljenom AA „utvrđena“ a nije mu „izrečena“ kazna zatvora, te mu je uz nju izrečena kazna zatvora, odbrana nalazi da su pobijane pravnosnažne presude nezakonite.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 43. KZ su propisane vrste kazni koje se mogu „izreći“ učiniocu krivičnog dela i to su: kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole. Dakle, učiniocu krivičnog dela se kazne „izriču“. Termin „izricanje“ predstavlja opšti pojam koji se odnosi na sve četiri vrste kazni koje poznaje krivični zakonik.

Nadalje, odredbom člana 48. stav 2. KZ je predviđeno da se za krivična dela učinjena iz koristoljublja, u koja spada i krivično delo nedozvoljene trgovine iz člana 243. stav 1. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, novčana kazna kao sporedna može izreći kada nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.

Uslovna osuda (član 64. KZ) predstavlja meru upozorenja, kojom se nastoji izbeći primena kazne i uslovna osuda se može izreći samo ako je učiniocu, prethodno izrečena - utvrđena kazna.

Kod uslovne osude moguće je izreći i uslovnu osudu i novčanu kaznu, jer se radi o dve vrste sankcija i nije isključena njihova istovremena primena, ako to nalaže opšta svrha krivičnih sankcija.

Kako je okrivljenom AA, zbog izvršenog krivičnog dela iz koristoljublja iz člana 243. stav 1. KZ izrečena uslovna osuda, kojom mu je prethodno izrečena - utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, sa rokom provere od dve godine, te mu je izrečena novčana kazna, kao sporedna kazna, u iznosu od 250.000,00 dinara, Vrhovni kasacioni sud nalazi da donošenjem drugostepene presude nije povređen krivični zakon - odredba člana 439. tačka 3) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se, bez numeričkog označavanja, ukazuje i na povredu krivičnog zakona odredbu člana 439. tačka 1) ZKP što predstavlja zakonski razlog iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca. Na navedenu povredu zakona se ukazuje navodima da u radnjama okrivljenog AA nema ni jedne radnje izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim a stav prvostepenog suda da pojam nabavke znači: kupovina, pribavljanje, razmena, trampa, uzimanje na zajam, dakle delatnosti kojima se po nekom pravnom osnovu dolazi do robe ili predmeta bi mogao dovesti do toga da bi „širokim tumačenjem i deterdžent mogao biti tumačen kao droga jer zaista poseduje neka opojna svojstva“.

Kako se navedena povreda krivičnog zakona obrazlaže osporavanjem činjeničnih utvrđenja prvostepenog suda i iznošenjem sopstvene ocene i zaključaka, dakle osporavanjem činjeničnog stanja kao pogrešno i nepotpuno utvrđenog - odredbe člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, podneti zahtev je i u navedenom delu odbačen kao nedozvoljen.

Takođe, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da je žalbom branioca na prvostepenu presudu ista detaljno analizirana, a drugostepeni sud „nijednom rečju nije pokazao da je uopšte razmatrao tu žalbu niti odgovorio na bilo koji navod žalbe“, čime se ukazuje na odredbu člana 460. stav 1. ZKP, međutim kako ova povreda ne spada u krug zakonskih razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti propisanih članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                              Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                         Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić