Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva bez propisanog sadržaja
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, jer zahtev ne sadrži propisane elemente. Branilac nije naveo nijednu od taksativno nabrojanih povreda zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 382/2018
29.03.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Maje Kovačević Tomić, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ljubisava Radosavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 191/17 od 08.06.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 978/17 od 26.12.2017. godine, u sednici veća održanoj 29.03.2018. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ljubisava Radosavljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 191/17 od 08.06.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 978/17 od 26.12.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu K 191/17 od 08.06.2017. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu iznos od 37.500,00 dinara, a sudu iznos od 32.200,00 dinara, kao i na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom izvršenja. Oštećene: BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i II, upućene su da imovinskopravni zahtev ostvaruju u parničnom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 978/17 od 26.12.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Glišića, a presuda Osnovnog suda u Valjevu K 191/17 od 08.06.2017. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ljubisav Radosavljević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.
Prema odredbi člana 484. ZKP koja propisuje sadržaj zahteva, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje zahteva propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, dakle, da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene neustavnog zakona (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja, ljudskog prava i slobode (tačka 3), s tim u slučaju da se zahtev podnosi i iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se uz zahtev dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP o povredi zakoni je opšteg karaktera, pa je u stavu 2. bliže određeno kada postoji povreda zakona, a to je ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka, ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci, pogrešno primenjen zakon. Stav 4. tog člana predviđa zbog kojih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i one su taksativno nabrojane.
Branilac okrivljenog je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. i 4. ZKP, pri čemu u zahtevu ne navodi nijednu od taksativno nabrojanih povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, za koju smatra da je učinjena donošenjem pobijanih presuda, niti se iz sadržine obrazloženja zahteva može zaključiti na koju povredu zakona branilac ukazuje, a kako Vrhovni kasacioni sud, pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju, ispituje u okviru razloga (član 485. stav 1.), dela i pravca koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Pandurović, s.r. Bata Cvetković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić