Presuda Vrhovnog suda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu nasilja u porodici

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 181/24 od 12.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Simić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude ili preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Simić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

S tim u vezi navodi da se svedok – oštećena BB, u toku postupka i pred tužiocem i na glavnom pretresu pred sudom, koristila svojim zakonskim pravom da ne svedoči, u skladu sa odredbom člana 94. stav 1. tačka 1. ZKP. Branilac ističe da su i pored toga drugi dokazi izvedeni tokom postupka bili zasnovani na iskazu svedoka oštećene, i to: izveštaj Centra za socijalni rad u Paraćinu od 14.09.2022. godine, procena rizika PS Paraćin od 29.08.2022. godine, izveštaj psihijatra dr Gorana Pavlovića i zapisnik Grupe za kordinaciju i saradnju NPT1 od 09.09.2022. godine, te da sud nije smeo zasnovati odluku na ovim dokazima. Po mišljenju branioca, sud nije mogao koristiti kao dokaz izveštaj Centra za socijalni rad Paraćin, s obzirom da isti predstavlja posredna saznanja na osnovu iskaza koji je oštećena iznela pred Centrom za socijalni rad.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta, sud je u dokaznom postupku, između ostalog, izvršio uvid u izveštaj Centra za socijalni rad u Paraćinu br.560- 1525 od 14.09.2022. godine. S druge strane svedok – oštećena BB je dana 21.09.2022. godine na zapisniku pred OJT Paraćin, kao i na glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Paraćinu dana 21.08.2023. godine, iskoristila svoje zakonsko pravo, u smislu odredbe člana 93. i 94. ZKP, da ne svedoči, s obzirom da joj je okrivljeni suprug, pa u toku postupka nije ispitana kao svedok.

Što se tiče postupanja Centra za socijalni rad, prema odredbi člana 120. stav 1. tačka 3) Zakona o socijalnoj zaštiti, ova institucija ima javna ovlašćenja i u skladu sa zakonom, između ostalog, preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima.

Prema odredbi člana 4. stav 2. Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Centar u vršenju javnih ovlašćenja u skladu sa zakonom, između ostalog, dostavlja na zahtev suda mišljenje o svrsishodnosti mere zaštite od nasilja u porodici koju je tražio ovlašćeni tužilac. Odredbama člana 4. stav 1. tačka 13) i člana 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, između ostalog, predviđena je primena ovog zakona u krivičnom postupku za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ i Centar za socijalni rad kao ustanova nadležna za sprečavanje nasilja u porodici.

Iz citiranih odredbi proizlazi da je Centar za socijalni rad ustanova koja je zakonom ovlašćena da daje nalaz i stručno mišljenje u predmetima nasilja u porodici, kao što je i u konkretnoj situaciji slučaj, jer je izveštaj Centra za socijalni rad u Paraćinu br.560-1525 od 14.09.2022. godine izrađen tokom procene rizika od nasilja u porodici, u smislu odredbi člana 15. i 16. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, za koju je bilo neophodno dobiti informacije i od oštećene BB.

Stoga, čitanje izveštaja nadležne institucije, sačinjenog u okviru postupanja u različitom postupku koji nije krivični, nije u koliziji sa pravom svedoka na privilegiju nesvedočenja u krivičnom postupku. Shodno tome, izveštaj Centra za socijalni rad u Paraćinu od 14.09.2022. godine, u koji je sud izvršio uvid, a koji je sačinjen po nalogu OJT u Paraćinu, tokom procene rizika od nasilja, predstavlja dokaz na kome se presuda može zasnivati. Prema tome, okolnost što je oštećena iskoristila svoje pravo da uskrati svedočenje, ne utiče na zakonitost drugih dokaza, pa izveštaj Centra za socijalni rad, kao i drugi pisani dokazi - procena rizika PS Paraćin od 29.08.2022. godine, izveštaj psihijatra dr Gorana Pavlovića i zapisnik Grupe za kordinaciju i saradnju NPT1 od 09.09.2022. godine, nisu nezakoniti dokazi.

Stoga Vrhovni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno, da se pravnosnažne presude zasnivaju na nedozvoljenim dokazima.

Ostalim navodima zahteva, branilac osporava činjenična utvrđenja sudova i daje opširnu analizu činjeničnog stanja, iskaza svedoka koji su tokom postupka saslušavani, ističući navode svedoka VV, te dajući osvrt na obrazloženje drugostepene odluke, te izvodi sopstvene činjenične zaključke suprotne zaključcima prvostepenog i drugostepenog suda, na koji način osporava pobijane presude u smislu člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac ističe da je pogrešna odluka suda u pogledu visine odmerene kazne, u smislu činjenica koje su od uticaja da kazna bude manja ili veća, odnosno u pogledu olakšavajućih okolnosti, na koji način ističe povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, povrede krivičnog zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se ovaj sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković