Presuda Vrhovnog kasacionog suda o prekoračenju optužnog akta u pogledu krivice

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 12/21 od 28.01.2021. godine odbijena je kao neosnovana zajednička žalba okrivljenog AA i njegovog branioca i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Tomislav Stanković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno postupanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe. Predložio je da se zakaže i održi sednica veća na koju će biti pozvani okrivljeni i branilac.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da je prvostepenom presudom optužba prekoračena u pogledu elemenata krivice, a koja povreda nije otklonjena od strane drugostepenog suda u postupku po žalbi.

Krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika čini učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara.

Iz zakonskog opisa ovog krivičnog dela blanketnog karaktera, proizilazi radnja izvršenja krivičnog dela u vidu nepridržavanja saobraćajnih propisa, odnosno postupanja učesnika u saobraćaju koja su suprotna propisima o saobraćaju na putevima.

Posledica ovog krivičnog dela je dvostruka: ugrožavanje javnog saobraćaja i dovođenje u opasnost života ili tela ljudi, odnosno imovine većeg obima, pri čemu se radi o konkretnoj opasnosti za ova dva pravno zaštićena dobra. Pored navedenog, za postojanje ovog oblika krivičnog dela traži se i jedan poseban objektivni uslov, da je ugrožavanjem saobraćaja prouzrokovana drugom laka telesna povreda ili imovinska šteta koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara (objektivni uslov inkriminacije).

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesnoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Sledstveno iznetom, objektivni identitet između optužbe i presude postoji ukoliko presuda ima za osnov ne samo identičan događaj već ne sme izaći iz činjeničnog opisa tog događaja kako ga je dala optužba, a u suprotnom sud narušava zakonom postavljen zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude.

Prema činjeničnom opisu krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Kriivčnog zakonika, datom u dispozitivu optužnog akta, subjektivni odnos okrivljenog prema radnji izvršenja se sastoji u tome što da je okrivljeni „...bio svestan da postupa suprotno saobraćajnim propisima i na taj način ugrožava javni saobraćaj dovodeći u opasnost telo ljudi i na to pristao....“, dakle da je postupao sa eventualnim umišljajem, dok je „...olako držao...“ da do nastupanja lakih telesnih povreda kod oštećenih neće doći, odnosno da je prema lakim telesnim povredama koje su zadobili oštećeni i koje predstavljaju objektivni uslov inkriminacije, postupao sa nehatom.

U izreci pravnosnažne prvostepene presude u činjeničnom opisu sud je izmenio optužni akt u pogledu subjektivnog odnosa okrivljenog prema lakim telesnim povredama, obuhvatajući i nastupanje lakih telesnih povreda kod oštećenih, eventualnim umišljajem okrivljenog, koji mu u odnosu na ovaj objektivni uslov inkriminicaje optužnim aktom nije stavljen na teret, navodeći da je okrivljeni „...sa eventualnim umišljajem..... ne pridržavajući se saobraćajnih propisa....ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost telo ljudi, usled čega je kod drugog nastupila laka telesna povreda....“.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, donoseći pobijanu prvostepenu presudu, Osnovni sud u Čačku povredio je objektivni identitet optužbe, obzirom da je dispozitiv optužnog akta u pogledu subjektivnog odnosa okrivljenog prema lakoj telesnoj povredi izmenio od nehata u eventualni umišljaj, čime je dovedena u pitanje i pravna ocena krivičnog dela u pravnosnažnim presudama.

Stoga se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je na štetu ovog okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju povredu zakona je učinio i drugostepeni sud odbijanjem žalbe branioca okrivljenog kojom je ukazivano na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postpuka i potvrđivanjem prvostepene presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i ukinuo prvostepenu presudu, te je predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Imajući u vidu da su pobijane presude ukinute zbog povrede zakona iz člana 438.stav 1. tačka 9) ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ostalih povreda na koje se podnetim zahtevom ukazuje, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                         Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić