Presuda Vrhovnog suda Srbije o odbijanju zahteva u predmetu telesne povrede

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA– advokat Miljan Matović, zbog bitne povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude, te da odredi da se prekine odnosno odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je u prvostepenom postupku, koji je okončan donošenjem pobijane prvostepene presude K br.543/21 od 22.11.2024. godine, kao sudija pojedinac postupao sudija Đurica Stanimirović, koji je prethodno, u dva navrata, postupao kao član veća u donošenju rešenja Kv br.122/21 od 29.04.2021. godine i Kv br.218/21 od 30.07.2021. godine, kojim odlukama su odbijene kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog u prethodnom postupku.

Izložene navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sudija ili sudija- porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe jasno proilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljenog poziva u zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je sudija Đurica Stanimirović kao sudija pojedinac postupao u predmetu Osnovnog suda u Smederevu K br.543/21, i doneo osuđujuću presudu protiv okrivljenog, dakle da nije postupao ni u jednom svojstvu koje je propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, koje bi predstavljalo razlog za obavezno izuzeće sudije od postupanja u predmetu, to Vrhovni sud nalazi da pobijanim nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Pri tome, činjenica da je navedeni sudija u svojstvu člana veća učestvovao u donošenju rešenja kojim je odbijena žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja o određivanju mere zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja na udaljenosti od 50 metara sa oštećenom (Kv br. 122/21 od 29.04.2021. godine i Kv br.218/2021 od 30.07.2021. godine), nije od uticaja na drugačiju odluku obzirom da sudija Đurica Stanimirović u konkretnom slučaju nije postupao kao sudija za prethodni postupak, niti je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, niti je učestovao u bilo kom drugom svojstvu predviđenom odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Stoga je podneti zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, međutim ne navodi na koji način je nižestepenim presudama prekoračena optužba, već s tim u vezi ističe da je nakon dve odluke Apelacionog suda u Beogradu, kojim je potvrđena optužnica Osnovnog suda u Smederevu, odnosno nakon skoro dve godine od događaja, javni tužilac izmenio pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela i umesto za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. KZ okrivljenom stavio na teret izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ kojim navodima u suštini ukazuje na povredu člana 409. ZKP.

Pored toga, u uvodu zahteva, branilac ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, međutim s tim u vezi ne navodi na kom nezakonitom dokazu su nižestepene presude zasnovane, već ističe da odbrana „smatra da je sud nezakonito ocenio dokaze i utvrdio činjenice“ suprotno odredbi člana 16. stav 5. ZKP koji propisuje da ukoliko postoji sumnja u pogledu činjenice od koje zavisi vođenje krivičnog postupka, sud će u presudi rešiti u korist okrivljenog, dok je sud postupio upravo suprotno. Pored toga, branilac polemiše sa ocenom suda u pogledu iskaza sudskih veštaka i oštećene u vezi sa povredama koje je oštećena zadobila kritičnom prilikom, uz zaključak da nikakvih drugih dokaza o tome da je okrivljeni naneo povrede oštećenoj nije ni bilo, a kojim navodima u suštini ukazuje na povredu odredaba člana 16. stav 5. ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva, branilac u uvodu ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i s tim u vezi u obrazloženju navodi da se „drugostepeni sud nije uopšte bavio obrazloženjem, već je samo u potpunosti prihvatio razloge koje je prvostepeni sud dao prilikom donošenja prvostepene presude“, te da se u obrazloženju drugostepene presude šturo navodi da žalbeni navodi branioca okrivljenog nisu osnovani.

Kako članom 485. stav 4. ZKP kojim su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije propisana mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede odredaba člana 409. ZKP, člana 16. stav 5. ZKP, povrede člana 440. ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković