Preinačenje pravne kvalifikacije u produženo krivično delo prevare

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 33/15 od 19.09.2016. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara i zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja se ima izvršiti u prostorijama u kojima osuđeni stanuje i to u ..., u ulici ... uz primenu mere elektronskog nadzora i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. Tom presudom određeno je da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne bude platio u roku od tri meseca, sud će istu izvršiti tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim što kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci. Istom presudom na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP dosuđen je imovinskopravni zahtev oštećenom PP ''BB'' iz ... u visini od 1.110.189,75 dinara, pa je okrivljeni obavezan na osnovu odredbe čl. 91. i 92. KZ da oštećenom isplati dosuđeni iznos u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. Tom presudom na osnovu člana 258. stav 4. ZKP ZZ ''VV'' iz ... upućen je da eventualni imovinskopravni zahtev ostvari u posebnom postupku. Pored toga, okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 32.922,32 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1608/16 od 12.01.2017. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu preinačena je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 33/15 od 19.09.2016. godine i to samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenom AA zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i novčana kazna u iznosu od 200.000,00 dinara, a za krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine i novčana kazna u iznosu od 400.000,00 dinara, a za koja krivična dela je prvostepenom presudom oglašen krivim, pa je primenom odredbe člana 60. stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca i novčanu kaznu u iznosu od 600.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku, sud će istu izvršiti tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok je žalba branioca okrivljenog AA odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA, advokat Dragoljub Martinović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, a kako to proizilazi iz sadržine zahteva, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog oglasiti krivim da je izvršio jedno produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ;

-branilac okrivljenog AA, advokat Goran Kljajić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev kao osnovan usvoji i da saglasno odredbi člana 491. stav 1. tač. 1. i 2. ZKP utvrdi da je povređen zakon na štetu okrivljenog.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

-da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragoljuba Martinovića osnovan, a da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, advokata Gorana Kljajića, nedozvoljen.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragoljuba Martinovića ukazuje da je sud pravnosnažnim presudama povredio krivični zakon na štetu okrivljenog iz člana 439. tačka 2) ZKP na taj način što dva krivična dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim nije pravno kvalifikovao kao jedno produženo krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. st. 1. i 5. KZ.

Naime, odredbom člana 61. stav 1. KZ propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovetnosti predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Odredbom člana 61. stav 5. KZ propisano je da ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.

Iz tačke 1. izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje je učinio na taj način što je u vremenskom periodu od 05.10.2011. do 31.08.2012. godine... lažnim prikazivanjem činjenica doveo drugoga u zabludu i time ga naveo da na štetu tuđe imovine nešto učini..., tako što je usmeno dogovorio poslovnu saradnju sa predstavnikom oštećenog o kupovini repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju..., koju preuzetu robu nije platio.

Pored toga, iz izreke pod tačkom 2. pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je u vremenskom periodu od 28.02.2009. do 16.02.2011. godine počinio krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ na taj način što je usmeno dogovorio poslovnu saradnju sa predstavnikom oštećenog o preuzimanju repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju koji je i preuzeo, a isti nije platio.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okrivljeni AA je u kritičnom periodu izvršio jedno produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, obzirom da je zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima 3.079.112,75 dinara, dakle, prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, a okrivljeni je dva istovrsna krivična dela izvršio u vremenskoj povezanosti i to prvo krivično delo u vremenskom periodu od 05.10.2011. do 31.08.2012. godine, a drugo krivično delo u periodu od 28.02.2009. do 06.02.2011. godine, koja krivična dela predstavljaju celinu zbog istovetnosti predmeta dela – novca, korišćenja iste situacije – sklapanja usmenog dogovora o poslovnoj saradnji sa oštećenima koja se odnosi na kupovinu repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju i postojanja jedinstvenog umišljaja kojim su obuhvaćene sve pojedinačne radnje okrivljenog koje su ušle u okvir njegove protivpravne delatnosti, a što proizilazi iz načina izvršenja oba krivična dela u pitanju učinjenih u nameri pribavljana sebi protivpravne imovinske koristi.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragoljuba Martinovića i preinačio navedene pravnosnažne presude u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o kazni, tako što je krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ opisano pod tačkom 1. izreke pravnosnažne presude i krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ opisanog pod tačkom 2. izreke pravnosnažne presude pravno kvalifikovao kao jedno produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. stav 1. i stav 5. KZ.

Odlučujući o krivično-pravnoj sankciji, s obzirom na izmenjenu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, Vrhovni kasacioni sud je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 400.000,00 dinara, dakle, na kaznu zatvora u trajanju kraćem od zakonom propisanog minimuma za krivično delo u pitanju.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti koje su pravilno pravnosnažnim presudama utvrđene i ocenjene na strani okrivljenog shodno odredbama čl. 56. i 57. KZ, a koja se odnose na to da je okrivljeni lice relativno mlađe životne dobi, da je isti porodičan i otac dvoje maloletne dece, da je radno opredeljen, njegove materijalne prilike, da ranije nije osuđivan i da se pred sudom korektno držao, a u odsustvu otežavajućih okolnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovako odmerena kazna zatvora okrivljenom u trajanju od jedne godine i šest meseci i novčana kazna u iznosu od 400.000,00 dinara srazmerna je stepenu krivice okrivljenog i nužna da izrazi društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljna za ostvarenje člana 42. KZ propisane svrhe kažnjavanja.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci pod I ove presude.

Pored toga, branilac okrivljenog AA, advokat Goran Kljajić u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja istog navodi povredu zakona u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koju ne opredeljuje navođenjem konkretne povrede odredaba ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dok u obrazloženju zahteva navodi da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni preduzeo inkriminisane krivično-pravne radnje u pitanju za koje je oglašen krivim ukazivanjem da na strani istog nije postojala namera da oštećene dovede u zabludu i da na taj način istima nanese materijalnu štetu i sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnih dela za koje je oglašen krivim.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog advokata Gorana Kljajića da je kazna na koju je okrivljeni osuđen nesrazmerna i ''previsoka'' i da se istom ne može ostvariti svrha kažnjavanja, obzirom da je sud prilikom izricanja novčane kazne zanemario materijalne prilike okrivljenog, te da se okrivljenom boravkom u zatvoru u vremenskom periodu na koje je osuđen onemogućava da nađe adekvatan način za ispunjenje svojih finansijskih obaveza koje su u vezi sa ovim postupkom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao ni povreda odredbe člana 441. stav 1. ZKP na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Kljajića ukazuje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Kljajića ocenio nedozvoljenim.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci pod II ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                   Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić